Međunarodni monetarni fond (MMF) izrazio je zabrinutost zbog finansijske stabilnosti Elektrodistribucije Srbije (EDS), operatera sistema za distribuciju električne energije u Srbiji. U svom nedavnom izveštaju, MMF je ukazao da nedovoljni troškovi korišćenja mreže slabe finansije EDS-a, čime se stvara fiskalni rizik za ovu kompaniju. EDS, koji je 2021. godine odvojen od državnog preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS), u velikoj meri zavisi od kredita koje odobravju partneri za razvoj, a koji su podržani državnim garancijama, kako bi finansirao značajna ulaganja u modernizaciju svoje distribucione mreže.
U 2023. godini, EDS je zabeležio gubitak od 9 miliona evra, što je oštar pad u odnosu na profit od 2 miliona evra ostvaren u prethodnoj godini. Kako bi rešio svoje finansijske probleme, državni budžet za 2025. godinu predviđa dva nova kredita za EDS. To uključuje kredit od 55 miliona evra od domaćih i stranih banaka za poboljšanje mreže i 100 miliona evra od Evropske investicione banke (EIB) za poboljšanje pouzdanosti mreže. Pored toga, EDS će početi da otplaćuje 50 miliona evra kredita od OTP banke i Intesa banke od 2027. godine, dok se kredit za pametne brojila od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) mora otplatiti naredne godine.
Izveštaj MMF-a napominje da su srpske vlasti posvećene preispitivanju adekvatnosti naknada za korišćenje mreže EDS-a. Ministarstvo rudarstva i energetike, u saradnji sa EDS-om, EMS-om i EPS-om, sprovešće studiju o adekvatnosti naknada do marta 2025. godine. Na osnovu rezultata ove studije, očekuje se da će do maja 2025. godine biti izvršena prilagođavanja naknada, čime će se poboljšati finansijsko stanje EDS-a i omogućiti neophodna ulaganja u distribucioni sistem.
Pored rešavanja finansijskog problema u EDS-u, izveštaj MMF-a pominje i napredak Srbije u jačanju svog gasnog sektora. Nastavljaju se napori na razdvajanju Transgasa od Srbijagasa, a proces bi trebalo da bude završen sa Energetskom zajednicom do 2025. godine, u skladu sa obavezama Srbije prema EU.
Gledajući unapred, Srbija planira da do marta 2025. godine ažurira svoj Energetski investicioni plan, koji će definisati potrebe za ulaganjima, projekcije povrata i izvore finansiranja za podršku energetskoj bezbednosti i zelenoj tranziciji. Vlada je takođe naglasila svoju kontinuiranu posvećenost razvoju sveobuhvatne strategije za zelenu ekonomiju, uključujući pripreme za EU mehanizam za prilagođavanje na carinskoj granici u vezi sa emisijama ugljen-dioksida (CBAM), što će uključiti razmatranje mehanizama za naplatu ugljen-dioksidnih poreza.
