Plan Srbije za smanjenje emisije ugljen dioksida je po mišljenju EU još nedovoljno jasan, a ekološka organizacija CEKOR smatra da predstavlja “manipulaciju”, rečeno je EurAktivu u tim organizacijama. U Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, koje je rukovodilo izradom ciljeva, ukazuju da je Srbija kao zemlja u razvoju bila bez obaveza u pogledu smanjenja emisija, da izrada ciljeva ukazuje na posvećenost borbi protiv klimatskih promena, kao i da je Brisel upoznat sa ciljevima pre njihovog objavljivanja.
Srbija je 11. juna predstavila nacionalne ciljeve za smanjenje emisija ugljen dioksida, što je prvi put da se obavezala na smanjenje, ali su ekološke organizacije ukazale da cilj smanjenja od 9,8 odsto u odnosu na referentnu 1990. godinu do 2030. zapravo predstavlja povećanje u odnosu na sadašnji nivo.
U izveštaju Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN navodi se da je Srbija 2013. imala smanjenje emisija od 25,1 odsto u odnosu na 1990. godinu.
U Delegaciji EU u Srbiji za Euraktiv su rekli da pozdravljaju to što je Srbija prva zemlja kandidat koja je usvojila Nameravane nacionalno određene doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (INDC), što se od zemalja traži pre konferencije UN o klimi krajem godine, ali da su potrebna razjašnjenja.
“Srbija još nije objavila pretpostavke i podatke korišćene (u izradi tog dokumenta). Ove informacije bi trebalo da se uključe i objasne prilikom zvaničnog dostavljanja INDC Sekretarijatu Okvirne konvencije UN o promeni klime”, rekao je šef za komunikacije u Delegaciji EU u Srbiji Ramunas Janušauskas.
Predsednica Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Nataša Đereg ocenila je da navedeno smanjenje emisija u 2013. za oko četvrtinu nije realno, već je rezultat toga što je u proračunavanje 1990. godine bile uključene emisije sa Kosova, dok u proceni za 2013. nisu bile.
Prema njenim rečima, do takvog zaključka se dolazi „prostim uvidom u energetski bilans 90-te godine, kada je bilo uključeno i Kosovo, i ovih godina na koji se odnosi ažurirani izvestaj” Okvirnoj konvenciji UN, imajući u vidu da nivo emisija ugljen dioksida po toni uglja 1990, „kada su termocentrale bile gotovo nove a oprema za kopanje uglja 25 godina mlađa” i sada kada su starije.
„Naznačujemo da je izmedju 2008. i 2012. EPS dostizao istorijske rekorde u proizvodnji uglja i struje čime se bilo kakvo smanjenje iz vrlo starih termocentrala može smatrati smešnim i očigledno je da je neko manipulisao podacima”, navela je ona.
Đereg je ocenila da će to „vrlo verovatno” biti problem na evropskom putu Srbije jer su u Generalnom direktoratu za klimu ovoj organizaciji u nezvaničnim razgovorima preneli da će i Srbija morati da se uskladi sa evropskim ciljevima, a EU planira smanjenje emisija od 40 odsto iz elektroenergetike u odnosu na 2030. godinu. U EU cilj emisija nije isti za sve zemlje članice.
U Ministarstvu poljoprivrede EurAktivu je rečeno da navode su prilikom izračunavanja ciljeva „uzeti u obzir zvanični podaci Srbije, kao i planska i strateška dokumenta usvojena od strane Vlade Republike Srbije”.
Rezultati su, kako navode, predstavljeni Generalnom direktoratu za klimatske akcije 28. aprila, nakon čega je Evropska komisija inicirala posetu potpredsednika Evropske komisije Maroša Šefčoviča i održavanje konferencije o klimatskim promenama 10. i 11. juna, na kojoj su ciljevi i predstavljeni.
Na pitanje o tome da li su ciljevi dovoljno ambiciozni, u Ministarstvu navode da je Srbija trenutno u grupi zemalja u razvoju koja nema obaveze u pogledu smanjenja emisija ugljen dioksida, kao i da dostavljanje ciljeva ukazuje “na političku posvećenost procesu i doprinosu postizanja ovog dogovora”.
U odgovoru se navodi i da je predviđeno i da se 2017. uradi presek stanja i po potrebi sprovede revizija ciljeva koji uđu u dogovor iz Pariza.
„Pored toga, ne treba zaboraviti da članstvo R. Srbije u EU svakako može uticati na stanje i promene procena emisija gasova sa efektom staklene bašte o čemu će se pregovarati u procesu pridruživanja” navode u ministarstvu.
Izvor; Beta
