Srpska državna elektroprivreda Elektroprivreda Srbije (EPS) planira da tokom jeseni 2026. godine započne građevinske radove na modernizaciji Vlasinske hidroenergetske kaskade, čime će biti produžen radni vek postrojenja koja više od sedam decenija obezbeđuju vršnu električnu energiju za srpski elektroenergetski sistem.
Prva faza građevinskih radova biće usmerena na vodozahvatnu građevinu. Radovi će se zatim proširiti na proizvodne jedinice, pomoćnu opremu, hidromehaničke sisteme i druge delove kaskade.
EPS očekuje da će modernizacija poboljšati raspoloživost i pouzdanost rada, uz produženje radnog veka postrojenja za najmanje 30 godina. Investicija je posebno značajna jer dispečabilna hidroenergija može efikasnije da odgovori na večernju potražnju, promenljivost proizvodnje iz obnovljivih izvora i potrebe za balansiranjem nego nefleksibilna bazna proizvodnja.
Ukupna vrednost programa procenjena je na 109,7 miliona evra. Finansiranje obuhvata kredit Evropske banke za obnovu i razvoj od 67 miliona evra, grant EU od 15,43 miliona evra obezbeđen kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan i 27,26 miliona evra koje će obezbediti EPS.
Kredit EBRD-a čini približno 61 odsto finansijskog paketa, grant EU oko 14 odsto, a učešće EPS-a približno 25 odsto. Grant smanjuje efektivno kapitalno opterećenje i poboljšava ekonomiku projekta čija vrednost obuhvata pouzdanost i sistemske usluge koje nisu uvek u potpunosti odražene u veleprodajnim cenama električne energije.
Građevinski rizik biće prvenstveno povezan sa stanjem postojećih objekata i opreme. Projekti rehabilitacije postrojenja koja su u upotrebi više od 70 godina često nailaze na nedokumentovane spojeve, teško dostupne komponente i razlike između istorijske projektne dokumentacije i stvarnog stanja na lokaciji. Radovi na vodozahvatu dodatno stvaraju direktnu vezu između građevinskih radova, upravljanja vodama i plana remonata.
Kašnjenje od 12 meseci moglo bi da doda približno 2,7–4 miliona evra kamatnih troškova na potpuno povučen kredit od 67 miliona evra, uz indikativnu cenu finansiranja od 4–6 odsto, pre uračunavanja rasta cena i odlaganja operativnih koristi. Stvarni troškovi kamata tokom izgradnje zavisili bi od dinamike povlačenja sredstava.
EPS je već rehabilitovao proizvodne jedinice u Bajinoj Bašti, Đerdapu 1 i Zvorniku, čime je ukupni kapacitet hidroelektrana povećan za 172 MW. Vlasinska kaskada se razlikuje po tome što njena strateška vrednost u velikoj meri počiva na vršnom kapacitetu, fleksibilnosti i kontinuiranoj raspoloživosti, a ne samo na dodatnim megavatima.
Bankabilnost projekta zavisiće od detaljne koordinacije remonta, upravljanja akumulacijama, jasno definisane odgovornosti izvođača za skrivene uslove na gradilištu i testiranja performansi nakon rehabilitacije. Savremena oprema može produžiti radni vek kaskade, ali će investicija ostvariti punu sistemsku vrednost tek kada građevinske, elektroenergetske, hidromehaničke i dispečersko-upravljačke nadogradnje budu puštene u rad kao integrisana celina.
