„Elektroprivreda Srbije“ je ključna kompanija za stabilnost energetskog sistema, ne samo Srbije, već i regiona, i zato je važno za Vladu, čitavu zemlju i region da bude vođen na način koji omogućava da bude dugoročno stabilan i kičma sigurnosti snabdevanja električnom energijom u ovom delu Evrope, jedan je od zaključaka četvrte u seriji konferencija koje organizuje „Balkanmagazin“, u saradnji sa JP EPS.
„Dovođenje raspoloživih kapaciteta u nivo sa važećim propisima EU, kada je reč o zaštiti životne sredine, je prioritet. EPS je ubedljivo najviše uložio u tu oblast u Srbiji, više od 400 miliona evra. Sa novih milijardu evra koje će biti investirane u narednih pet do sedam godina naša postrojenja ćemo dovesti u nivo parametara koji su dozvoljeni u Austriji, Nemačkoj i drugim zemljama. Navikli smo da EPS bude džak za boks i kada ima, ali i kada nema razloga za to. Rezultati sada demantuju te razloge“, rekao je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije.
Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS, istakao je da je cilj da EPS bude najmoderniji sistem i da se, što se tiče ekologije, približi cilju da bude „egal“ sa zemljama koje su dostigle najviše standarde kada je reč o zaštiti životne sredine. On je napomenuo da se, oni koji govore o prekidu korišćenja uglja u Srbiji, u stvari zalažu za uvoz električne energije i energetsku zavisnost zemlje.
„EPS dve trećine električne energije proizvede na bazi kostolačkog i kolubarskog uglja, što znači stabilnost proizvodnje električne energije. To podrazumeva ekonomsku, političku i geopolitičku stabilnost. EPS ne koristi novac iz budžeta, već je jedan od najvećih uplatilaca sredstva u državni budžet, sa 7,5 do oko devet odsto ukupnih primanja na nivou godine“, istakao je on.
Savo Bezmarević, izvršni direktor za tehničke poslove proizvodnje energije, rekao je da je u poslednjih 15 godina uloženo 1,4 milijarde evra u kapitalne remonte. Kada se računaju i manji remonti i projekti, ta cifra je oko 2,5 milijardi evra.
Direktor Sektora za strategiju Aleksandar Jakovljević istakao je da je tek posle završetka kriznog perioda u Srbiji, EPS mogao da pokrene ulaganje u dostizanje evropskih ekoloških standarda.
„Mi smo u taj proces ušli znatno kasnije od zapadnoevropskih kompanija. Kada smo došli u poziciju da možemo time da se bavimo rezultati su vidljivi“, rekao je Jakovljević i dodao da su na primer emisije praškastih materija smanjene sa oko 66.000 tona u 2003. godini na 8.500 tona u 2018. godini. On je najavio i da će samo na osnovu planova razvoja EPS do 2027. godine investirati oko 4,6 milijardi evra u sve oblasti poslovanja.
Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, objasnio je da se veliki broj članica EU dugo usaglašavao sa propisima, njihove privrede su se razvijale, a dugo vremena im je trebalo da smanje svoje štetne emisije.
Izvor: BIZLife
