Vlada Srbije usvojila je još 16. marta Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), a prolećno zasedanje Narodne skupštine biće verovatno poslednja šansa da se neke stavke u njemu izmene. Ovo je važno jer su određeni članovi posebno privukli pažnju stručne javnosti, kao i kupaca-proizvođača (prozjumera) solarne električne energije.
Naime, pojedine stavke su u suprotnosti sa međunarodnim dogovorima i inicijativama koje je Srbija prihvatila da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte i da se poveća udeo OIE.
Prema rečima energetskog konsultanta Dejana Stojadinovića, sporno je to što se Predlog Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije fokusirao isključivo na stvaranje uslova za održavanje aukcija, dok je u delovima koji se odnose na domaćinstva i privredu uveo ograničenja za proizvodnju obnovljive energije.
„Na aukcijama za 400 megavata (MW) vetroelektrana, koje se najavljuju već duže vreme, učestvovaće veliki investitori, od kojih će možda troje ili četvoro biti uspešni, i dobiti podsticaje da izgrade ove elektrane. Te podsticaje će finansirati/plaćati građani građani i privreda, kroz račun za električnu energiju“, naglasio je naš sagovornik.
On je dodao da bi, sa druge strane, tih 400 MW vetroelektrana mogli da obezbede i domaćinstva i privreda, tako što bi izgradili elektrane sopstvenim sredstvima – na osnovu toga bi ostvarivali uštede na računima za struju i tako otplatili investiciju.
Kod drugog slučaja, kako kaže, građani i privreda ne bi morali da finansiraju nikakve podsticaje.
Pored uređenja balansne odgovornosti, koja je neophodna da bi se održale aukcije, predlog Zakona uređuje i određivanje početne cene na aukcijama. To je, prema rečima Stojadinovića, sporno.
„Prema sadašnjem zakonu, početnu cenu je određivala Agencija za energetiku (AERS), transparentno, na osnovu usvojene metodologije. Sadašnjim predlogom zakona je ovo promenjeno i propisano je da će početnu cenu određivati Vlada Srbije, bez ikakve metodologije. Ovo je korak unazad u odnosu na važeće rešenje“, upozorio je energetski konsultant.
Upitan na koji način to sve usporava energetsku tranziciju naše zemlje ka mnogo efikasnijim rešenjima, Stojadinović je napomenuo da još uvek nije jasno kako će izgledati energetska tranzicija Srbije, jer nije usvojen Nacionalni energetski i klimatski plan, kao ni nova strategija energetike.
„Zbog toga ne možemo da govorimo o konkretnim brojkama. Ali, s obzirom na to da je potencijal domaćinstava da instaliraju solarne elektrane na krovove tri puta smanjen ovim ograničenjem – jasno je da se energetska tranzicija usporava“, naglasio je naš sagovornik.
Kada je reč o posledicama koje bi mogle da donesu pomenute izmene i dopune zakona, odnosno njihova primena, Stojadinović je podsetio da će, ukoliko se usvoje ograničenja za prozjumere, potencijal za postavljanje solarnih elektrana na krovove biti znatno umanjen.
„Umesto ograničavanja, bolje da su zakonom ubrzane administrativne procedure za izdavanje dozvola ili data mogućnost zajednicama obnovljivih izvora energije da postanu prozjumeri, jer bi se na taj način građani i privreda podstakli da ulažu sopstvena sredstva u proizvodnju obnovljive energije“, zaključio je Stojadinović.
Podsetimo, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je pre desetak dana da je cilj izmena Zakona o korišćenju OIE obezbeđivanje uslova za integraciju novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz OIE, a da se istovremeno obezbedi siguran rad elektroenergetskog sistema, što, kako je rekla, znači i sigurnost snabdevanja.
„Između ostalog, predložena rešenja trebalo bi da reše problem velikog broja zahteva koji izaziva zabrinutost operatora sistema zbog fleksibilnosti, a da privreda istovremeno dobije predvidljiv i stimulativan zakonski okvir za ulaganje u zelenu energiju“, istakla je ministarka, prenosi biznis.rs.
