Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Domaća operativa...

Srbija: Domaća operativa u elektroenergetici -Veliki projekti mala korist

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Nedostatak referenci, nedovoljni finansijski kapaciteti i vrlo visoki zahtevi tendera koje često postavljaju međunarodni kreditori, samo su neke od prepreka srpskim kompanijama da dobiju velike poslove u energetskom sektoru. Udruživanje u konzorcijume pomaže u ispunjavanju tenderskih uslova, ali ni tada u dovoljnoj meri da se dobiju najvredniji projekti. Domaća elektromašinogradnja zato traži pomoć države.

Sistem Elektroprivrede Srbije (EPS) već decenijama unazad okosnica je upošljavanja kapaciteta domaće elektromašinogradnje, ali poslednjih godina nosioci projekata izgradnje novih elektroenergetskih objekata uglavnom su inostrane kompanije.

„Razlog za ovakvu situaciju leži u nemogućnosti domaće privrede da samostalno izvede tu vrstu objekata. U takvim projektima domaće kompanije su podizvođači inostranim kompanijama”, kažu za „Biznis i finansije” u EPS-u ističući da u oni vrlo često preporučuju da se u okviru ugovora stranih nosioca maksimalno angažuju domaći proizvodni kapaciteti. „U nizu projekata proteklih godina domaća preduzeća bila su nosioci ugovora, gde god je to praktično bilo moguće. Ipak, za neke projekte to nije bilo moguće”, kažu u EPS-u.

Glavni nosilac posla izgradnje prve velike termoelektrane u Srbiji posle tri decenije biće kineska kompanija CMEC (China Machinery and Engeneering Company). Izbor kineske kompanije za gradnju novog bloka kapaciteta 350 megavata u Termoelektrani „Kostolac B” posledica je i toga što se projekat finansira iz kredita kineske Eksim banke. Slika u kojoj finansijer bira glavnog izvođača mogla bi da se ponovi i u drugim velikim investicijama u energetici, čiji se početak realizacije očekuje u narednih nekoliko godina. O izgradnji termoelektrana i proširenju rudnika uglja „Štavalj”, kao investiciji od oko 800 miliona evra, razgovara se, naime, sa češkom kompanijom Alta, o gradnji oko 600 miliona evra vredne reverzibilne hidroelektrane „Bistrica” pregovaralo se sa Kanađanima, a strani partneri traže se i za hidroelektrane na Drini i Dunavu…

„Udruživanje kompanija iz Srbije jedini je način na koji one mogu da konkurišu jakim inostranim korporacijama. Pojedinačnim konkurisanjem na tenderima za velike projekte, i pored znanja, iskustva i potencijala, ne mogu da pariraju stranim kompanijama i budu nosioci poslova, pa je u praksi domaća operativa samo podizvođač, ili radna snaga stranih kompanija u sopstvenoj zemlji”, objašnjava Slobodan Babić, predsednik Skupštine Poslovnog udruženja Elektromašinogradnja, koje okuplja domaće kompanije.

“Kao podizvođači, domaće kompanije su prinuđene da poslove prihvataju po diktiranim-ucenjivačkim cenama, koje u većini slučajeva pokrivaju samo realne troškove poslovanja.To znači da domaće kompanije kao podizvođači nemaju mogućnost da učestvuju u podeli profita srazmerno svom učešću u projektu. Bez profita nema ulaganja u razvoj i modernizaciju opreme, niti školovanja i usavršavanja sopstvenog kadra svih profila i struka. Samim tim domaće kompanije gube trku sa tehnološkim razvojem i mogućnost da budu konkurentne na budućim poslovima. Domaća preduzeća istovremeno ostaju bez reference i tako gube mogućnost da same učestvuju na tenderima u Srbiji i inostranstvu”, kaže predsednik Skupštine Elektromašinogradnje.

Borba za referencu

U domaćim kompanijama smatraju da bi država trebalo da im pruži podršku i kao dobar primer ističu Hrvatsku, koja je upošljavala svoje firme, direktnom dodelom poslova koji su im potom služili kao referenca za projekte u inostranstvu.

Početkom 2015. u Srbiji je formirana radna grupa koju čine predstavnici ministarstava privrede, rudarstva i energetike i finansija, Uprave za javne nabavke, EPS-a, privrednih komora Srbije i Beograda, kao i Poslovnog udruženja Elektromašinogradnja, a čiji je cilj stvaranje institucionalnog ambijenta za upošljavanje kapaciteta i dalju stabilizaciju poslovanja srpske elektromašinogradnje. Radna grupa preko Privredne komore Srbijetreba da pripremi predlog obavezujućih mera za postupanje javnih preduzeća u javnim nabavkama, koje bi, potom, trebalo da potvrdi Vlada Srbije, očekuju privrednici.

Neki od predloga privrednika su da domaće firma dobiju poslove vredne najmanje 60 odsto ukupne vrednosti projekta koji se realizuje kroz kredit ili strateško partnerstvo, kao i da se u 2015. i 2016. prioritetno realizuju projekti koje obezbeđuju maksimalan procenat angažovanja domaće elektromašinogradnje. Predloženo je i da se striktno primenjuju domaće zakonodavstvo o licencama za strane firme.

Udruženje Elektromašinogradnja traži i da se dozvole za strane radnike izdaju po principu jedna na tri angažovana domaća radnika, po ugledu na Tursku koja primenjuje pravilo jedan stani radnik na pet domaćih. Predlog je i da se javna preduzeća obavežu da, pre objavljivanja tendera vrednosti iznad 500.000 evra uslove dostave Privrednoj komori Srbije koja će dati saglasnost za objavljivanje ukoliko srpske firme mogu da ih ispune pojedinačno ili u konzorcijumu.

“Na ovaj način bi država stvorila fer uslove za domaće firme u nadmetanju za dobijanje poslova pod ravnopravnim uslovima sa stranim firmama prvo u Srbiji, a potom i u inostranstvu. Očekujemo da država podrži domaća preduzeća i stimuliše ih da sačuvaju postojeća radna mesta i otvaraju nova”, navodi Babić.

U Upravi za javne nabavke, međutim, kažu da su predlozi privrede koji daju prednost domaćim kompanijama u postupcima javnih nabavki u suprotnosti sa direktivama EU.

“Zakon i dalje predviđa preferencijalni tretman domaćim ponuđačima u iznosu od pet odsto u ceni, odnosno pet pondera. Jedan od bitnih zahteva EU u procesu pregovora jeste da se izjednači tretman domaćih i stranih ponuđača”, ističe direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović.

On dodaje da domaće firme neophodne reference mogu da steknu i kroz poslove koje obavljaju kao podizvođači. “Domaća firma koja je radila kao podizvođač može da iskoristi reference na tom poslu u narednim postupcima javnih nabavki i da na taj način, kroz nekoliko poslova, stekne uslove da nastupi samostalno. Ukoliko su zahtevi tendera u pogledu traženih kapaciteta i referenci previsoko postavljeni, ponuđač može da podnese zahtev za zaštitu prava Republičkoj komisiji ukazujući na diskriminaciju”, kaže Jovanović.

Šanse na vidiku

EPS u proseku investira 200 miliona evra godišnje u održavanje postrojenja, a učešće domaćih kompanija u poslovima održavanja i remonta proizvodnih i distributivnih postrojenja je značajno, objašnjavaju u EPS-u.

Tokom 2014. godine samo u održavanje rudnika i elektrana EPS-a uloženo je 12,7 milijardi dinara, dok je isto toliko izdvojeno kako za investicije, tako i održavanje u distributivnom sektoru.

U EPS-u navode da u rudarskom sektoru, najveći deo poslova po obimu, a i po ceni obavljenih radova pripada domaćim preduzećima, dok veliki deo poslova obavljaju službe održavanja kopova iz sistema EPS-a. Učešće stranih kompanija na održavanju i remontima u rudnicima je veoma malo, ispod jedan odsto. Takođe, kod nabavke opreme za održavanje u velikoj meri zastupljene su domaće kompanije, a usluge su isključivo vezane za srpske firme.

Među primerima saradnje sa domaćim firmama je revitalizacija agregata hidroelektrane “Đerdap 1”, gde mnoge poslove pored izvođača radova, ruske firme „Silovije mašini“, učestvuju i stručnjaci domaćih firmi i instituta, kao i revitalizacija četiri agregata Hidroelektrane (HE) „Bajina Bašta“ na kojoj su bili su angažovani austrijska firma „Andritz hydro“ i domaće kompanije.

Da domaće kompanije imaju kvalitet prepoznala je i jedna od vodećih svetskih kompanija Mitsubishi Hitachi Power Systems iz Japana i angažovala ih kao ravnopravne partnere u konzorcijumu za projekat odsumporavnja dimnih gasova u Termoelektrani „Nikola Tesla A” čija je evaluacija u toku. Domaće kompanije bi u tom poslu, čiji je budžet oko 200 miliona evra i koji se finansira iz japanskog ODA kredita, mogle da dobiju posao vrednosti 63 odsto ukupne ponude.

„To bi bilo prvi put da domaće firme učestvuju u tom procentu u projektima koji se finansiraju stranim kreditima”, istakao je Babić.

U regionu tek predstoji realizacija projekata odsumporavanja u Tuzli, Kaknju, Ugljeviku, Gacku, ali i u obrenovačkoj elektrani TENT B. Sa referencama stečenim u projektu TENT A, domaće firme veruju da postoje velike šanse za novim poslovima u budućnosti, a time i za upošljavanje radnika.

Izvor; Biznis&Finansije

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Cene električne energije kretale su se između 66 i 91 evra evra/MWh u 19. nedelji

  U 19. nedelji cene električne energije u regionu jugoistočne Evrope porasle su u odnosu na prethodnu sedmicu, u proseku za 25%, usled veće potražnje za električnom energijom, pada proizvodnje energije vetra i povećanja cene fjučersa za emisije CO2. Većina tržišta dostigla...

Hrvatska: Neto proizvodnja električne energije dostigla 1,46 TWh u martu

Neto proizvodnja električne energije u Hrvatskoj u martu 2024. iznosila je 1.457 GWh, što je za 13,4% manje u odnosu na mart prošle godine (1.682 GWh), pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku. U martu je u hidroelektranama proizvedeno 782 GWh električne...

Rumunija: Neto profit Hidroelektrike dostigao 265 miliona evra u prvom kvartalu

Rumunska hidroenergetska grupa Hidroelektrika u prva tri meseca 2024. godine beleži pad operativnih i finansijskih rezultata u odnosu na isti period 2023. godine. Operativna marža Hiroelektrike i neto marža smanjene su za 2 odsto, odnosno 1 odsto u poređenju...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!