Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Banatski dvor...

Srbija: Banatski dvor će imati kapacitet do milijardu kubika gasa

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Projekti u oblastu energetike predstavljaju značajan segment investicionog program “Srbija 2025”.

Ovo je rekao ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i istakao da je povećanje kapaciteta za skladištenje gasa u celoj zemlji jedan od prioriteta u narednom periodu

“Mi ćemo veliku pažnju posvetiti upravo energetskim projektima”, rekao je Antić Tanjugu, navodeći da su u oblasti energetike u toku značajni projekti, među kojima je gasovod od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom, kao nastavak Turskog toka.

“Ovih dana je završeno polaganje cevi, a u 2020. godini je ostala izgradnja blok stanica, mernih stanica i velike kompresorske stanice koja treba da obezbedi pritisak da bi taj gas nastavio da teče do Mađarske”, kazao je Antić.

Podsetio je da se gradi Kostolac B3, blok od 350 megavata.

“Veliki projekti su već u toku, ali planiramo čitav niz drugih projekata u svim oblastima našeg energetskog sektora. Neki od tih projekata će imatu dodatnu podršku iz investcionog plana. Predsednik je danas o tome govorio, on je neke od tih projekata i naznačio i tu pre svega želim da u prvi plan stavim povećenje gasnoskladišnih kapaciteta Srbije”, rekao je Antić.

Srbija trenutno ima 450 miliona metara kubnih gasa u Banatskom dvoru, naveo je i dodao da se mora povećati kapacitet skladišta kako bi imali punu energetsku bezbednost i sigurnost snadbevanja gasom.

“Gas postaje sve važniji energent i za građane i za privredu, tako da radimo na proširenju Banatskog dvora. U dve faze ćemo dići njegov kapacitet do jedne milijarde metara kubnih”, istakao je ministar.

Paralelno sa ovim projektom rade se i dodatna gasna skladišta.

Kada su u pitanju objekti za proizvodnju električne energije, pored Kostolca B3 koji je u toku i koji će biti završen 2021. godine, u investicioni plan je stavljena izgradnja jednog bloka u termoelektrani “Kolubara B” u Kaleniću, takođe snage 350 megavata.

Taj blok bi takođe kao energent koristio kolubarski ugalj.

“Ta bazna energije nam treba pre svega iz termoelektrane na ugalj kako bi imali punu sigurnost našeg energetskog sistema i kako bi mogli da jedan broj energetski neefikasnih blokova, koji imamo u termoelektrani Kolubara A i termoelektrani Morava, da u narednih nekoliko godina, planiramo njihovo zatvaranje. Zato moramo da imamo ZAMENSKE kapacitete”, kaže Antić.

Da bi svi termoblokovi iz termoelektrane mogli da rade u punom kapacitetu, navodi, potrebna su značajna ulaganja u sektor proizvodnje uglja.

“Uz podršku ovog investicionog plana, planiramo sve neophodne aktivnosti na otvaranju novih površinskih kopova, to je POLJE E i Radljevo u Kolubarskom basenu i Zapadni Kostolac u Kostolačkom basenu”, objašnjava Antić.

Ta tri nova kopa treba da obezbede, dodaje, sigurnost snadbevanja ugljem u narednih nekoliko decenija i to je jedan od ključnih prioriteta u koji se ulažu značajna sredstva.

U narednih nekoliko godina u Radljevu će se početi sa proizvodnjom uglja, a kad je Kostolac u pitanju, u toku je izrada projektne dokumentacije.

“Planiramo velike projekte iz obnovljivih izvora energije, da iskoristimo velike hidropotencijale koji još nisu iskorišćeni, pre svega na Moravi, Ibru i Drini”, rekao je Antić Tanjugu.

“Ponovo smo vratili u život i ozbiljno planiramo projekat reverzibilne hidroelektrane Bistrica koja nam je pre svega neophodna da bi mogli da balansiramo tu energiju iz obnovljivih izvora”, napomenuo je ministar.

Kad je prenos električne energije u pitanju, obezbeđeno je finansiranje za Transbalkanski koridor.

“On neće biti deo ovog investicionog plana, ali je izuzetno važan i sa svojim interkonekcijama sa BiH i Crnom Gorom”, dodao je Antić.

Kada je reč o gasifikaciji, predviđena sredstva ovim planom se odnose na više projekata kao što je interkonekcija sa susednim državama, projekat Niš-Dimitrovgrad gasovod kao deo interkonekcije sa Bugarskom, zatim povezivanje sa Rumunijom, gasovod od Mokrina do granice sa Rumunijom, gasovod prema Republici Srpskoj…

Takođe, navodi Antić, radi se na projektima gasifikaciji čitavih okruga u Srbiji, a prioriteti su Kolubarski, Pčinjski okrug, Kraljevo i drugi gradovi i opštine…

Izvor; B92

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija pokriva potrošnju struje besplatnim kilovatima

Srbija je besplatno uvezla struju, u toku prethodna dva vikenda, zahvaljujući tome što je na prenosnoj mreži u tom trenutku bilo više električne energije nego što je potrebno za podmirivanje potrošnje. Srbija je besplatno uvezla struju 7. aprila, objavio je na...

Rumunija: Proizvodnja električne energije dostigla 10,4 TWh u prva dva meseca

Proizvodnja električne energije u Rumuniji u prva dva meseca 2024. godine dostigla je 10,44 TWh, što je za 2,8 odsto manje u odnosu na isti period 2023. godine, pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Proizvodnja u termoelektranama smanjena...

Crna Gora: Voli dobija najveću solarnu elektranu na krovu u Crnoj Gori

Podgorička energetska kompanija Green Grow Energy (GGEN) pobedila je na javnom tenderu kompanije Voli i započela je izgradnju solarne elektrane na krovovima Logističko-distributivnog Centra u Podgorici, po nazivom “Solarna Elektrana Voli Trade 1”. - Sa ukupno ugradjenih 4.100 solarnih panela i 20...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!