Učesnici u anketi koju je sprovela Privredna komora Slovenije očekuju da će troškovi za energente ove godine skočiti 128 odsto, a gotovo polovina je navela da to opterećenje ugrožava njihov opstanak na dugi rok.
Energetski troškovi u poslovnom sektoru su prošle godine povećani blizu 18 odsto, po rezultatima ispitivanja koje je objavila Privredna komora Slovenije (Gospodarska zbornica Slovenije). Očekuje se da će ove godine računi skočiti 128 odsto.
Udeo kompanija koje su navele da im ovo na dugi rok ugrožava opstanak dostigao je čak 47 odsto, dok je 12 procenata kompanija obustavljalo proizvodnju da bi se izborilo s rastućim troškovima energenata. U ispitivanju je bilo 148 učesnika.
Trideset procenata firmi je prošle godine pretrpelo rast energetskih troškova veći od deset odsto. Preko 35 odsto je procenilo da će skok u 2022. prestići 300 procenata. Komora je saopštila da pretpostavlja da tu grupu čine kompanije koje su prošle godine imale ugovore o snabdevanju po niskim cenama, a da sada nemaju takve aranžmane ili su potpisale ugovore po tekućim tržišnim cenama.
Samo 21 odsto firmi potpisalo ugovore za nabavku gasa
Podaci pokazuju da je samo 43,5 procenata ugovorima pokrilo celokupnu potražnju za 2022., a tek 21 odsto za gas. Svaka deseta kompanija nema nikakav ugovor o snabdevanju električnom energijom, što znači da mora da je kupuje na tržištu i da je izložena aktuelnoj nestabilnosti, dok 51 odsto učesnika nije sklopilo nijedan ugovor za gas.
Rezultati ankete su pokazali da 27 odsto firmi smanjuje broj zaposlenih
Ogromna većina firmi, 88 procenata, izjasnila se da je zbog uzleta energetskih troškova povećala cene svojih proizvoda, a 39 odsto je ograničilo proizvodnju. Istovremeno, 27 procenata njih je pribeglo smanjenju broja zaposlenih, 12 odsto je priznalo da su smanjivale proizvodnju, a osam procenata je izmeštalo proizvodnju u inostranstvo.
Upitani za posledice energetske krize, 80 procenata ispitanika je navelo da će im rastući troškovi na ime energenata smanjiti profit, dok je 75 odsto ukazalo na neophodnost podizanja cena vlastitih proizvoda.
Finansijske rezerve iscurele
U kompanijama napominju da su iscrpli sva sredstva koja su stajala sa strane, da otkazuju smene, produžavaju odmore i odlažu proizvodne aktivnosti koje nisu apsolutno neophodne. Za to vreme, dešava se da klijenti ne potvrde porudžbine, stoji u rezultatima ankete.
Izvršna direktorka Privredne komore Slovenije Vesna Nahtigal izjavila je da se procenjuje da najveći deo opterećenja tek predstoji u 2022. godini. Mnoge kompanije su imale dugoročne strategije za kupovinu energenata, ali su svejedno bile zatečene ekstremnim rastom cena, koji nema ekonomskog opravdanja, napomenula je.
Nahtigal: Vlada Slovenije mora da interveniše da bi ublažila rast cena i pomogla posrnulim kompanijama
Nahtigal je takođe upozorila na visoke cene sirovina, kašnjenja u lancu snabdevanja i nestašice materijala. „Na nivou države se treba pobrinuti za stabilno snabdevanje električnom energijom i razumnu cenu. U suprotnom neće biti privrednog rasta i završiće se san o očekivanoj visokoj dodatoj vrednosti“, podvukla je.
Vlada bi trebalo da na nivou Evropske unije predloži da samo korisnicima sertifikata za emisije ugljen-dioksida bude dozvoljeno da ih kupuju, a ne tržišnim špekulantima, dodala je Nahtigal. Slovenija takođe mora odmah da interveniše na polju cena energenata, barem privremeno, ili da posrnulim kompanijama pomogne u vidu bespovratnih sredstava, istakla je. Izvršna direktorka komore je izjavila da mrežarine, koje su povećane na početku godine, treba zamrznuti.
Ukoliko su skupi energenti strategija za zelenu tranziciju, energetski intenzivne delatnosti će imati lošu ili nikakvu budućnost, kazala je Nahtigal.
Izvor: balkangreenenergynews.com
