Cene električne energije u Sloveniji ostale su među najkonkurentnijima u Evropskoj uniji prošle godine, pri čemu su domaćinstva plaćala šestu najnižu konačnu cenu električne energije u celoj Uniji, pokazuje analiza operatora prenosnog sistema ELES, zasnovana na podacima Eurostata.
Studija koju je predstavio izvršni direktor ELES-a Aleksander Mervar pokazuje da je Slovenija dodatno poboljšala svoju poziciju u odnosu na 2024. godinu. Cene za nedomaćinske potrošače rangirane su kao desete najniže u EU, dok su veleprodajne cene električne energije za industrijske korisnike takođe poboljšane u odnosu na prethodnu godinu.
U proseku, cene električne energije za domaćinstva u EU bile su gotovo 48% više nego u Sloveniji tokom 2025. godine. Za poslovne potrošače, troškovi električne energije u Uniji bili su za više od 17% viši nego u Sloveniji.
Prema analizi, konačne cene električne energije u Sloveniji smanjivale su se brže nego prosečno u EU i brže nego u susednim zemljama. Mervar je naveo da su ranije mere regulacije cena doprinele ovakvom ishodu, uz napomenu da bi produžene mere ograničenja cena za domaćinstva u 2024. dodatno poboljšale relativnu poziciju Slovenije.
Izveštaj je obuhvatio i trendove na veleprodajnom tržištu električne energije. Dok su veleprodajne cene za domaćinstva u Sloveniji porasle nakon ukidanja širokih regulatornih mera, prosečne veleprodajne cene u EU i susednim tržištima uglavnom su opale. U veleprodajnom smislu za domaćinstva, Slovenija je 2025. godine bila na 13. najnižem mestu u EU, u poređenju sa desetim mestom godinu ranije. Ipak, cene električne energije za domaćinstva u EU i dalje su bile više od 20% nego u Sloveniji.
Za industrijske i nedomaćinske potrošače, Slovenija je zabeležila izraženiji pad veleprodajnih cena nego većina susednih zemalja i šire EU tržište. Najveća smanjenja zabeležena su kod najvećih industrijskih potrošača, gde su cene pale za oko 20% u odnosu na 2024.
Ključni faktor konkurentnosti Slovenije bili su relativno niski mrežni troškovi, koji su činili svega 12,4% konačne cene električne energije — treći najniži u EU, iza Kipra i Grčke.
Istovremeno, troškovi nabavke imali su relativno visok udeo u Sloveniji, sa 63,2% ukupne strukture cene, što je među najvišim nivoima u EU.
Analiza je pokazala da su mrežne naknade za domaćinstva u Sloveniji pale za 27,4% prošle godine, čime su postale šeste najniže u Uniji. U EU u celini, mrežne naknade za domaćinstva porasle su i bile su u proseku više za više od 82% nego u Sloveniji.
Za poslovne potrošače, mrežne naknade u Sloveniji su smanjene za oko 6% u 2025. godini, dok su prosečne naknade u ostatku EU i susednim tržištima porasle za oko 9%. Slovenija je po ovom osnovu zauzela četvrto mesto među najnižim mrežnim naknadama u EU, pri čemu su bile više nego dvostruko niže od evropskog proseka.
Mervar je napomenuo da su ovako niske mrežne naknade neuobičajene s obzirom na relativno malu veličinu slovenskog elektroenergetskog sistema, gde su troškovi infrastrukture po jedinici obično viši. Takođe je istakao da se prenosna mreža Slovenije smatra jednom od tri najnaprednija sistema u Evropskoj uniji.
