Vlade Zapadnog Balkana su prošle godine najavile niz novih gasovoda, terminala i elektrana, navodno da bi udaljile region od Rusije.
Ovi planovi, od kojih mnogi dobijaju finansijsku i političku podršku od EU i SAD, ako budu sprovedeni, ometaće tranziciju regiona na obnovljive izvore energije, dok će pogoršati ekonomske i bezbednosne rizike, uključujući i one koji uključuju Rusiju.
Vlade Zapadnog Balkana nisu mnogo naučile iz prošle godine u kojoj je zavisnost EU od uvoza fosilnih goriva, pre svega gasa, postala glavni izvor nestabilnosti, sa globalnim posledicama. Ali nisu jedini.
Dok tek treba da se vidi koliko je EU uspešna u odvikavanju od ruskog gasa, njeni lideri izvoze svoje greške u region koji je 2021. trošio samo četiri odsto gasa koliko Nemačka i koji nije ni približno zavisan kao EU.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, komesar za energetiku Kadri Simson i komesar za proširenje Oliver Varhelji redovno se sastaju sa režimom Azerbejdžana kako bi promovisali povećanje isporuke gasa u EU i Zapadni Balkan.
A Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj izgleda da će finansirati gasni interkonektor Grčka-Severna Makedonija, koji bi, uprkos tvrdnjama o diversifikaciji, zapravo u velikoj meri proširio uvoz gasa Severne Makedonije.
Potrošnja gasa Zapadnog Balkana je ispod četiri milijarde kubnih metara godišnje, uglavnom se odnosi na grejanje i industriju, pri čemu Srbija čini oko 60 odsto, dok veliki deo regiona, Albanija, Crna Gora i Kosovo, trenutno nije ni priključen na međunarodnu gasnu mrežu.
Prema novom istraživanju Global Energy Monitora i Bankwatch-aa, najavljeni gasni projekti su vredni više od 3,5 milijardi evra i uključuju prva dva terminala za uvoz LNG u regionu u Crnoj Gori i Albaniji, kao i flotu novih elektrana na gas koje bi dramatično povećati zavisnost regiona od gasa za struju.
Gasna infrastruktura bi u većini slučajeva morala da se gradi od nule, što bi bilo skupo i trajalo godinama, čime bi se region zaključao za decenije koje dolaze. Ovo preusmerava resurse od ulaganja u energetsku efikasnost i održive obnovljive izvore energije.
Zaostajanje sunca i vetra
Dosadašnji zaostali razvoj solarne energije i vetra u regionu pokazuje da nije realno očekivati da će zemlje do 2050. godine napraviti još jednu tranziciju sa gasa na obnovljive izvore energije. Iscrpljeni budžeti ovih zemalja i nedostatak regulatornih i institucionalnih kapaciteta to neće dozvoliti.
Nova potražnja za gasom povećaće izloženost Zapadnog Balkana promenljivim cenama gasa. S obzirom na stepen energetskog siromaštva i političku osetljivost visokih računa za komunalne usluge u regionu, potrošači neće biti voljni ili u mogućnosti da apsorbuju visoke cene gasa. Ovo može dovesti do “nasukanih sredstava”.
Čak i ako se gas koristi, verovatno će vlade morati da ga subvencionišu u periodima visokih cena, što dodatno opterećuje ograničene javne budžete zemalja. Oni se mogu čak okrenuti ka Rusiji, ako Rusija može i ako je voljna, ako služi njenim geopolitičkim interesima, može da ponudi jeftiniji gas od uvoza Azerbejdžana ili LNG.
Sve se to dešava u trenutku kada je jasno da prostora za novu infrastrukturu fosilnog gasa jednostavno nema.
Najnoviji izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) ponavlja da na globalnom nivou nema mesta za novu infrastrukturu fosilnih goriva, jer bi nas projektovane emisije CO2 iz postojeće infrastrukture, bez dodatnog smanjenja, odvele iznad povećanja temperature od 1,5 C do kraja veka.
Prema IPCC-u, potrebno je „brzo i duboko i, u većini slučajeva, trenutno smanjenje emisije gasova staklene bašte u svim sektorima ove decenije“ kako bi se zagrevanje ograničilo na 1,5°C. Izgradnja gasa na Zapadnom Balkanu nije kompatibilna sa ovim ciljem, niti sa obavezama zemalja da dostignu neto nulu do 2050. godine kao deo njihovog procesa pridruživanja EU.
Nekoliko predloženih cevovoda propraćeno je nepotkrijepljenim tvrdnjama da u budućnosti mogu da isporučuju vodonik iz obnovljivih izvora, bez pružanja bilo kakvih dokaza o potencijalnim izvorima ili ekonomskoj izvodljivosti. Prednosti efikasnosti direktne elektrifikacije u grejanju, umesto korišćenja vodonika, i mala verovatnoća da će toliko obnovljivog vodonika biti dostupno u narednim decenijama, čine ovu tvrdnju neuverljivom.
Umesto da finansiraju stvaranje uglavnom nove potražnje za gasom u regionu, EU i SAD bi bilo bolje da udvostruče energetsku tranziciju Zapadnog Balkana.
Najbolji način da se postigne energetska bezbednost u regionu, odnosno neprekidna dostupnost izvora energije po pristupačnoj ceni, uz istovremeno držanje Rusije podalje od regiona, nije azerbejdžanski gas, ni LNG ili bilo koji drugi gas, to je energetski efikasna ekonomija zasnovan na održivim oblicima obnovljive energije i elektrifikaciji sektora grejanja i transporta.
