Podaci o gasu za 18. nedelju pokazali su tržište koje se ponovo vraća u režim geopolitičkog cenovnog rizika. Fjučersi na holandskom TTF-u porasli su za +5,5% na nedeljnom nivou, uz prosečnu cenu od 45,39 €/MWh, nakon što su se kratko spustili na 43,67 €/MWh, a zatim se oporavili do nedeljnog maksimuma od 46,86 €/MWh 29. aprila. Do kraja nedelje cene su se stabilizovale blizu 46 €/MWh, što pokazuje da je tržište apsorbovalo prvi talas rasta, ali da i dalje nije uklonilo premiju rizika.
Okidač je bila nastavna neizvesnost oko SAD–Iran konflikta i rizika poremećaja u transportu kroz Ormuski moreuz. U izveštaju se navodi da oko 20% globalnog LNG-a prolazi kroz ovaj pravac, uglavnom iz Katara, ali da samo oko 8% uvoza LNG-a u EU dolazi iz Katara. To ograničava direktnu fizičku izloženost Evrope, ali ne i njenu cenovnu izloženost. Produženi konflikt bi pojačao konkurenciju za neometane LNG pošiljke i povećao troškove evropskog uvoza.
Finansijska osetljivost je značajna. Navodi se da bi udvostručenje cena gasa moglo da poveća troškove uvoza gasa u Evropi za oko 100 milijardi evra u narednih 12 meseci, u poređenju sa 117 milijardi evra potrošenih na uvoz gasa u EU tokom 2025. godine.
Slika LNG tokova širom jugoistočne Evrope bila je mešovita, ali strateški važna. Grčka je zabeležila pad LNG priliva od -23,0% na nedeljnom nivou, na 510,99 GWh, dok je Italija povećala LNG prilive za +17,81%, na 5.106,75 GWh. Hrvatska je imala najizraženiju promenu u regionu, sa rastom LNG priliva od čak +180,8%, na 712,48 GWh, čime se dodatno jača uloga Jadranskog koridora u regionalnom gasnom balansu.
Ovo ukazuje na sve raznovrsniji, ali i dalje cenovno osetljiv evropski gasni sistem. Evropa je manje ranjiva nego tokom krize snabdevanja 2022. godine zahvaljujući toplijem vremenu, dodatnim LNG kapacitetima, slabijoj potražnji Kine za LNG-om i podršci skladištima. Podaci Wood Mackenzie-a citirani u izveštaju navode da je oko 40 mtpa novih LNG kapaciteta dodato od početka 2026. na godišnjem nivou, dok su evropska skladišta bila popunjena oko 28% na kraju marta.
Za tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi, gas ostaje marginalni cenovni reper. Iako je termoenergetska proizvodnja u 18. nedelji opala, gasne elektrane i dalje određuju cene u večernjim i balansnim satima kada solarna proizvodnja pada. Grčka je smanjila proizvodnju iz gasnih elektrana za -22,4%, dok je Rumunija povećala gasnu proizvodnju za +57,1%, što pokazuje da se izloženost gasu u proizvodnji električne energije značajno razlikuje po državama.
Glavni tržišni signal jeste da se gasni rizik u SEE regionu pomera sa fizičke nestašice ka cenovnoj volatilnosti. Italija i Hrvatska jačaju LNG kapacitete i fleksibilnost snabdevanja, Grčka je zabeležila pad LNG priliva tokom nedelje, dok TTF ostaje osetljiv na geopolitičke događaje. Za regionalne komunalne kompanije, trgovce i velike industrijske potrošače, ključni rizik više nije samo dostupnost gasa, već cena po kojoj se fleksibilni gas koristi za balansiranje elektroenergetskog sistema tokom perioda visoke volatilnosti obnovljivih izvora i vršnog opterećenja.
