Regionalna tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi prešla su u uravnoteženiju trgovinsku konfiguraciju za isporuku 21. maja 2026. godine, uz značajno snažniju proizvodnju iz obnovljivih izvora koja je naglo smanjila zavisnost regiona od uvoza, ali i proizvela veliko cenovno razdvajanje između severnih i južnih SEE tržišta.
Najvažnija strukturna promena u dnevnom bilansu došla je iz naglog rasta proizvodnje iz vetra širom regiona. Ukupna proizvodnja vetroenergije porasla je na 4.073 MW, što je povećanje od 2.351 MW na dnevnom nivou, postavši pojedinačno najveći faktor ravnoteže iza pada neto uvoza. Regionalni neto uvozi pali su na samo -868 MW, u poređenju sa nivoima iznad 900 MW ranije tokom nedelje.
Istovremeno, solarna proizvodnja ostala je izuzetno jaka na 5.949 MW, dok je hidroenergija i dalje doprinosila značajnih 6.952 MW, uprkos padu od 443 MW u odnosu na prethodni dan. Kombinovani miks obnovljivih izvora snažno je istisnuo proizvodnju iz gasa, koja je pala za više od 1.180 MW na samo 2.646 MW.
Ova struktura proizvodnje zasnovana na obnovljivim izvorima nastavlja da menja ponašanje SEE tržišnih cena. Srbija (SEEPEX) zadržala je jednu od najnižih cena u Evropi na nivou od 66,56 €/MWh, uprkos blagom dnevnom rastu. Albanijski ALPEX pao je na 57,87 €/MWh, što je najniža cena u regionu i gotovo 49 €/MWh ispod italijanskih cena.
Šira cenovna struktura pokazala je sve izraženiju podelu sever–jug. Italija je ostala premijum tržište regiona sa 115,37 €/MWh, dok je Nemačka trgovala na 109,15 €/MWh. Nasuprot tome, brojna SEE tržišta sve više odražavaju uslove viška obnovljive energije i slabe marginalne uloge termoelektrana.
Grčko tržište zabeležilo je jedan od najvolatilnijih poteza sesije. HENEX je skočio za gotovo 24% na dnevnom nivou na 90,99 €/MWh, što odražava zategnutije balansne uslove u južnom Balkanu i trajna ograničenja interkonekcija ka Italiji.
Dnevne krive širom Centralne i Istočne Evrope nastavile su da pokazuju snažnu solarnu kanibalizaciju tokom sredine dana. Rumunski OPCOM, slovenački BSP i austrijski EPEX zabeležili su izuzetno slabe cene u podnevnim satima, pri čemu je Rumunija nakratko ušla u negativnu zonu sa minimalnom satnom cenom od -6,5 €/MWh.
Strukturni značaj volatilnosti obnovljivih izvora postaje sve vidljiviji u regionalnim cenovnim rasponima. Mađarsko-nemački spread suzio se na približno -2,5 €/MWh, potvrđujući da višak obnovljive energije u Centralnoj Evropi i dalje pritiska regionalnu arbitražu i smanjuje podsticaje za uvoz iz zapadnih tržišta.
Prekogranični komercijalni tokovi takođe su naglasili promenu unutrašnje strukture balansiranja u SEE regionu. Rumunija je ostala dominantni izvoznik ka Mađarskoj sa prosečnim komercijalnim tokovima iznad 1.300 MW, dok je Grčka nastavila da funkcioniše kao najveći neto uvoznik u regionu sa uvozom iznad 1.000 MW.
Srpsko tržište i dalje pokazuje jednu od najizraženijih struktura popusta zasnovanih na obnovljivim izvorima u Evropi. SEEPEX prosečne cene ostale su gotovo 40 €/MWh ispod italijanskih nivoa, što stvara sve atraktivnije uslove za energetski intenzivnu industrijsku potrošnju i budući zeleni industrijski razvoj povezan sa CBAM osetljivim izvozom.
Ova rastuća struktura popusta postaje sve važnija za regionalnu industrijsku konkurentnost. Kako se CBAM implementacija EU ubrzava, sistemi sa niskim cenama električne energije i visokim udelom obnovljivih izvora u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Albaniji i delovima Bosne postaju strukturno atraktivniji za industrijsku proizvodnju povezanu sa čelikom, aluminijumom, hemijskom industrijom i prerađivačkim sektorom koji snabdevaju tržište EU.
Integracija Severne Makedonije u evropski sistem garancija porekla (GO) kroz punopravno članstvo MEMO-a u AIB predstavlja još jedan strateški važan razvoj za regionalna tržišta električne energije. Ovaj potez značajno jača buduću bankabilnost PPA ugovora iz obnovljivih izvora i prekograničnih mehanizama verifikacije zelene električne energije na Zapadnom Balkanu.
Za developere obnovljivih izvora i trgovce električnom energijom, ovaj razvoj može postati sve važniji kako industrijski kupci počinju da zahtevaju potpuno sledljivo poreklo obnovljive energije u okviru CBAM povezanih nabavnih okvira. Širenje sistema garancija porekla u regionu može postepeno podržati kvalitetnije cenovne strukture obnovljive energije umesto čistog izlaganja tržištu.
U međuvremenu, forward krive nastavile su da slabe na većini centralnoevropskih tržišta električne energije. Mađarski Week 22 baseload ugovori pali su na oko 102,5 €/MWh, dok su i nemački forward ugovori oslabili paralelno sa padom cena gasa i uglja.
Fundamentalni gasni pokazatelji ostali su relativno stabilni uprkos kontinuiranim geopolitičkim tenzijama oko globalnih transportnih ruta. Austrijski CEGH gas trgovao se oko 51,66 €/MWh, dok su EUA cene ugljenika ostale blizu 75,4 €/t, održavajući pritisak na ekonomiku proizvodnje iz uglja u regionu.
Kombinacija nižeg uvoza, snažnije penetracije obnovljivih izvora i slabijeg korišćenja termo kapaciteta sada učvršćuje širu strukturnu tranziciju u SEE elektroenergetskim sistemima. Aktivacija termo proizvodnje ostala je relativno niska uprkos jačoj radnoj potražnji tokom radnih dana, što sugeriše da obnovljivi izvori sve više istiskuju konvencionalne balansne jedinice tokom dnevnih sati.
Ova evoluirajuća struktura verovatno će intenzivirati cenovnu volatilnost tokom leta 2026. Tržišta sa većim udelom solarne energije i slabijom skladišnom infrastrukturom — posebno Rumunija, Bugarska i delovi bivših jugoslovenskih sistema — verovatno će doživeti sve češće padove cena u podne uz oštrije skokove u večernjim satima.
Istovremeno, regionalna investiciona priča nastavlja da se pomera ka digitalizaciji mreže, balansnoj infrastrukturi i fleksibilnoj proizvodnji. Saradnja Srbije između EDS-a i EDF-a na pametnim mrežama i automatizaciji odražava širu regionalnu svest da će buduća integracija obnovljivih izvora sve više zavisiti od digitalnih balansnih kapaciteta, a ne samo od dodatne proizvodnje.
Hrvatski projekat data centra Pantheon AI takođe signalizira obim budućeg rasta potražnje za električnom energijom u SEE infrastrukturnim tržištima. Planirana potrošnja od približno 1 GW za sam AI kampus — podržana namenskom nabavkom obnovljive energije i novom 400 kV prenosnom infrastrukturom — pokazuje kako veliki industrijski i digitalni potrošači mogu sve više preoblikovati investicione prioritete u elektroenergetici tokom naredne decenije.
Tržišna sesija 21. maja potvrdila je jednu sve jasniju strukturnu realnost u jugoistočnoj Evropi: proizvodnja iz obnovljivih izvora više ne funkcioniše kao marginalni dodatak termo sistemu. Ona sve više postaje dominantna cena-formirajuća sila u regionalnim tržištima električne energije.
