Rumunske kompanije u sektoru prenosa, distribucije i snabdevanja električnom energijom su već podigle ili su u proceduri odobravanja velikih bankarskih kredita, s obzirom da su ostale bez sredstava za finansiranje svog tekućeg poslovanja. Za takvu situaciju su krive visoke tržišne cene i propisi o smanjenju računa.
Transelektrika, operator nacionalnog energetskog sistema, saopštila je da joj je potreban kratkoročn kredit, i već je na svom sajtu objavila obaveštenje koje je skrenulo pažnju banaka. Transelektrika traži 175 miliona leva (35,3 miliona evra) na godinu dana – revolving kreditnu liniju za pokrivanje privremenih potreba za obrtnim kapitalom, kako bi na vreme platila dospele obaveze i obezbedila kratkoročnu likvidnost. Pored toga, kompanija traži do 25 miliona leva (5 miliona evra) za izdavanje bankarskh garancija. Reč je, dakle, o ukupnom iznosu od oko 40 miliona evra.
Krajem januara, grupa Elektrika, koja je listirana na berzi, ali u kojoj je država i dalje najveći akcionar, najavila je da će se snabdevač u okviru grupe, kompanija Elektrika Snabdevanje, zadužiti za 1,5 milijardi leva (302,7 miliona evra) tokom finansijske 2022. godine kod bankarskih institucija (komercijalnih banaka ili međunarodnih finansijskih institucija) u cilju finansiranja tekućih aktivnosti, uz garancije matične kompanije, prema saopštenju upućenom Berzi.
Svim velikim kompanijama su potrebni krediti
Zahtevi za kreditiranje Transelektrike i Elektrike su javni jer su kompanije listirane na Berzi u Bukureštru i imaju obavezu da izveštavaju o tome. Međutim, izvori sa energetskog tržišta kažu da su sve velike kompanije u sektoru distribucije i snabdevanja pokucale na vrata banaka – ili će to uskoro učiniti.
Tako se, prema izvorima portala e-nergia.ro, Enel već zadužio kod rumunskih banaka za 300 miliona evra, preko kompanija za distribuciju i snabdevanje. Što se tiče ČEZ-a, saznaje da sve rumunske kompanije imaju ugovorene kredite, bez izuzetka. Nemački E.On-a takođe planira da uskoro ugovori zajmove od „nekoliko stotina miliona leva“, a očekuju da će moći da se izvuku samo ako dobiju finansiranje unutar grupe od matične kompanije, što je malo verovatno imajući u vidu trenutne uslove.
Gde je nestao novac
Prvi razlog zbog kojeg su kompanije ostale bez novca jeste mehanizam za ograničavanje cena energije koji se primenjuje od 1. novembra do 31. marta, na osnovu odluke vlade u Bukureštu. On se u prvoj fazi finsira sredstavima snabdevača, kojima bi zatim država trebala da nadoknadi taj iznos. Snabdevači su nedavno rekli da je država propustila prvi rok za povrat novca.
Udruženje snabdevača AFEER upozorilo je krajem januara da snabdevači neće moći da izdrže da sami snose podršku za potrošače i da bi moglo doći do kašnjenja isplata u čitavom energetskom lancu.
Pored toga, probleme imaju i operator prenosa Transelektrika i distributivne kompanije. One moraju da kupuju električnu energiju za tehnološku potrošnju na tržištu, a troškovi za to su snažno porasli.
S druge strane, da bi se sprečio udar na budžete potrošača, tarife za distribuciju i prenos su tek neznatno povećane, na osnovu procenjene nabavne cene od 450 leva (90, 8 evra) po MWh, što je duplo manje od realne tržišne cene.
Izvor: e-nergia.ro
