Rumunska energetska grupa OMV Petrom zabeležila je pad prihoda od prodaje za sedam procenata na godišnjem nivou u drugom kvartalu 2025. godine, što je doprinelo smanjenju ukupnih prihoda za prvi deo godine za jedan procenat, na 3,4 milijarde evra. Neto profit pao je znatno više, za 17 procenata u drugom kvartalu i 21 procenat u prvih šest meseci, na 414 miliona evra.
Nakon objave polugodišnjih finansijskih rezultata, cena akcija OMV Petroma porasla je za 0,64 procenta, mada je i dalje niža za oko jedan procenat u odnosu na početak godine. Iz profita za 2024. godinu kompanija je već isplatila dividende u ukupnom iznosu od 542 miliona evra, što predstavlja prinos od 5,7 procenata na osnovu prosečne cene akcija na poslednjem danu za isplatu. Menadžment je najavio mogućnost dodatnih dopunskih dividendi u septembru.
Izvršna direktorka Kristina Veršer istakla je da se poslovni rezultat kompanije ostvario u okviru rekordnog investicionog programa vrednog 1,6 milijardi evra za 2025. godinu, što ukazuje na poverenje u ekonomske izglede Rumunije. Napredak na ključnom offshore gasnom projektu Neptun Deep odvija se po planu i u okviru budžeta, sa oko 46 procenata završenih radova, pre roka predviđenog za 2027. godinu.
Sa aspekta prihoda, OMV Petrom je učinak u prvoj polovini godine pripisao slabijim cenama i nižim prodajnim količinama naftnih derivata, delimično kompenzovanim boljim cenama i većim obimima prodaje električne energije i prirodnog gasa. Uprkos tome, ukupni pad neto profita odrazio je lošije rezultate u svim poslovnim segmentima.
Čisti CCS operativni rezultat smanjen je za 22 procenta na godišnjem nivou, na 483 miliona evra u prvih šest meseci 2025. godine, što je posledica smanjenih doprinosa u celokupnom portfoliju kompanije. Segment Gasa i električne energije bio je pod pritiskom delimično zbog zakonodavnih promena uvedenih u aprilu 2024. godine, koje su smanjile marže u proizvodnji i prodaji električne energije. Segment Rafinerija i marketing imao je smanjen obim proizvodnje usled niže iskorišćenosti rafinerija i užih rafinerskih marži. Istraživanje i proizvodnja pogođeni su padom prodaje ugljovodonika. Pored toga, troškovi nabavke blago su porasli, uglavnom zbog većih kupovina električne energije i gasa, dok su se delimično smanjile nabavke naftnih derivata i uvoznog sirovog ulja.
