U pratnji muzike snimljene limenom trakom i radnika u kombinezonu, rukovodioci Rio Tinto grupe i mongolski zvaničnici okupili su se kilometar ispod ledene pustinje Gobi ranije ove godine kako bi otvorili jedan od najbogatijih podzemnih rudnika bakra na svetu.
Bila je to proslava četiri decenije u nastajanju. Oyu Tolgoi, u južnoj Mongoliji, severno od kineske granice, ključan je za napore Rija da prevaziđe svoju zavisnost od ruda gvožđa i proširi se u bakru, metalu koji podržava tranziciju čiste energije. To je takođe ogromno ležište čije korporativne, političke i tehničke peripetije nude uvid u problematičnu budućnost crvenog metala.
Kako potražnja za bakrom raste, sve je veća verovatnoća da će ponuda dolaziti iz rudnika poput ovog u sušnoj stepi: skupih, tehnički složenih, izvan tradicionalnih jurisdikcija za bakar i koji rade pod nadzorom vlada koje ljubomorno čuvaju svoje prirodne resurse.
„Postoji ogromna kriza“, kaže Doug Kirwin, jedan od najranijih geologa koji je radio na nalazištu koje je postalo Oyu Tolgoi, ili Tirkizno brdo, nazvano po stenama tog područja, obojenim oksidovanim bakrom.
„Ne postoji način na koji možemo da obezbedimo količinu bakra u narednih 10 godina da bismo pokrenuli energetsku tranziciju i nula ugljenika. To se neće dogoditi“, dodaje Kirvin, sada nezavisni geolog konsultant. “Jednostavno nema dovoljno nalazišta bakra koja se pronalaze ili razvijaju.”
Analitičari kompanije Wood Mackenzie procenjuju da će zelenijem svetu nedostajati oko šest miliona tona bakra do sledeće decenije, što znači da 12 novih Oyu Tolgoi-a treba da dođe na mrežu u tom periodu.
Ali nisu, jednostavno nema dovoljno novih rudnika, a još manje dovoljno velikih. Rezultat je jaz: BloombergNEF procenjuje da će apetit za rafinisanim bakrom porasti za 53% do 2040. godine, ali će se snabdevanje rudnika povećati za samo 16%.
Najveći rudari na svetu ne stoje skrštenih ruku. Nakon više od decenije pokajanja za višak koji je usledio nakon buma potražnje predvođen Kinom 2000-ih, dogovori su se vratili, sa zelenim metalima na vidiku kupaca. Nadolazeći manjak zelenih metala podstakao je Glencore Plc prelazak na Teck Resources Ltd, dugo željenu metu bakra, i rekordnu ponudu najvećeg rudara zlata Newmont Corp za australijski konkurent Newcrest Mining Ltd, posao koji će dodati poluge, ali i bakar u njegov proizvodni profil. BHP Group Ltd je upravo završio akviziciju proizvođača bakra Oz Minerals, svoj najveći posao u više od decenije.
Ništa od toga, čak i ako bude uspešno, neće promeniti ukupnu globalnu ravnotežu.
Izgradnja rudnika, za razliku od njihove kupovine, i dalje je previše bolna glavobolja. Cene nisu dovoljno sjajne da pokriju rastuće troškove, a rizici obiluju. Uzmimo Oyu Tolgoi, gde je izgradnja uključivala dodavanje lavirinta betonskih tunela u dužini od 200 km otvorenom kopu, ali i puteve, aerodrom, prenos električne energije i vodovodnu infrastrukturu. Nema veze sa najvećom kantinom u Mongoliji, za oko 20.000 radnika i, nada se Mongolija, eventualnom elektranom.
Još više zabrinjava, iako su istraživanja u poslednje vreme porasla, to što je potrošnja i dalje daleko od onoga što je potrebno. A ono što se pojavljuje obično je manjeg i nižeg kvaliteta, što znači da je procenat metala u rudi manji, tako da je potrebno više truda (i otpada) da bi se postigao isti nivo proizvodnje. Poslednje otkriće teške kategorije, verovatno, bilo je pre otprilike deset godina – kombinovana operacija Kamoa-Kakula u Demokratskoj Republici Kongo, u vlasništvu preduzetnika Roberta Fridlanda, Ivanhoe Mines.
„Rudnici su sve stariji, rudnici sve dublji, a rudnici sve nižeg kvaliteta“, rekao je David Radcliffe, generalni direktor Global Mining Research-a. „Onda ste imali dodatne komplikacije zbog potrebe da se uskladite sa promenom u pogledu ekoloških zahteva. I politički rizik povrh toga.”
Skepticizam geologa Kirvina dolazi iz dubokog iskustva. Upravo je njegov tim, pre više od dve decenije, otkrio mega depozit koji je na kraju namamio Rio u Mongoliju.
U potrazi za bakrom u Aziji za Friedlandom, stigao je u Ulan Bator 1996. godine, nakon slučajnog susreta u Kini sa mongolskim geologom. Mongolija je jedva izašla iz svoje komunističke prošlosti kao sovjetska satelitska država. Bio je to, kao što mu je obećano, raj za geologa, koji je nudio primamljive izglede uključujući i okolinu Oyu Tolgoja na jugu, gde su izdanci prvi put primećeni sredinom 1980-ih.
Magma bakar, koji je kasnije kupio rudarski gigant BHP, počeo je da istražuje u pustinji Gobi sredinom 1990-ih. Kada je rudar odlučio da se preusmeri, Kirvin je bio tamo da obezbedi dozvolu za istraživanje za Oyu Tolgoi. Friedland opisuje ovaj trenutak kao „savršenu oluju“. Kretao se brzo, a bušenje je ubrzo dovelo do jednog od najvećih svetskih otkrića bakra visokog kvaliteta.
Obim otkrića, plus neumoljiva promocija ekspanzivnog Friedlanda, koji je svoje ime stekao ogromnim nalazištem nikla u Voisey’s Bay 1990-ih godina, privukao je pažnju, a 2006. Rio Tinto je preuzeo udeo u Friedlandovoj kompaniji.
„Nije bilo sumnje da je to upravo ona vrsta projekta za kojim Rio Tinto ide, nivo jedan, velika veličina, dug vek, niski operativni troškovi. Dakle, to je bila osnova njihovog interesovanja“, kaže Dejvid Paterson, koji je postao državni direktor Rija za Mongoliju 2010.
Ali put nije bio gladak. Došlo je do problema u salama odbora, pošto je Rio počeo da povećava svoj udeo, a Friedland je pokušao da spreči da stekne kontrolu odbranom preuzimanja pilula otrova, onu koju je anglo-australijski rudar na kraju pobedio. Friedland, koji preuzima zasluge za površinski kop i prvu fazu rudnika, otišao je sa pozamašnom isplatom.
Bilo je turbulencija i sa mongolskom vladom, pošto je rudnik dospeo u lokalne naslove. Dogovor koji je zemlji dao 34% udela u rudniku uz plaćanje, plus kamatu, koja će se uzeti od budućeg profita, počeo je da deluje manje velikodušno kako je ekspanzija odlagala, potiskujući očekivani neočekivani prihod.
Rezultat je bio toliko neuredan, a finansiranje toliko nezgodno da je rezolucija iz 2015. pomogla tadašnjem šefu bakra, Žan-Sebastijenu Žaku, da dođe do izvršnog direktora sledeće godine. A neuspesi su nastavljeni sve do 2019. godine, kada su tehnički izazovi značili da su troškovi za podzemni rudnik eskalirali na više od 7 milijardi dolara, za trećinu više nego što je prvobitno planirano.
„Obe strane su igrale na kartu da će otići“, rekao je Paterson, koji je u to vreme napustio Rio i posmatrao ga izdaleka. “Nikad nisam verovao u to.” Spor je na kraju rešen kada je Rio u decembru 2021. pristao da otpiše dug mongolske vlade kompaniji, u iznosu od 2,4 milijarde dolara.
Kada su glavni izvršni direktor Rija Jakob Stausholm i mongolski premijer Oyun Erdene Luvsanamsrai stajali rame uz rame ispod pustinje Gobi u martu, ni jedan ni drugi nisu mogli da ignorišu prošlost, ali se ni jedan nije zadržao na njoj.
Smeli Baatar, šef bakra u Riju, rođen u Mongoli, i čovek koji je dugo na oštrom kraju pregovora, danas odbacuje sveže političke brige: „Postoji mnogo otvorenosti o tome kako vlada radi sa širim društvom“, rekao je on, govoreći na Aerodrom Oyu Tolgoi nakon ceremonije podzemnog rudnika.
Ali čak i demokratije mogu imati neslaganja o kritičnim pitanjima, od fiskalnog opterećenja do korišćenja vode i otpada. „Verujem da će biti debate i u budućnosti“, rekao je Oyun Erdene za Bloomberg u intervjuu.
Ostala pitanja tek dolaze. Mongolska vlada želi da Rio izgradi elektranu za rudnik, a ne da koristi struju preko granice, proizvedenu u Kini. Takođe je željna da se bakar topi kod kuće, a ne da se šalje u kamione, ideja koja bi bila skupa i intenzivna za vodu, i za koju Rio nije pokazao malo entuzijazma.
Ovi zahtevi će biti poznati svim velikim rudarima, jer zemlje pokušavaju da stvore veću vrednost unutar svojih granica, da zaštite resurse i povećaju fiskalne beneficije, od Čilea, preispitivanja poreskih zahteva kako bi se zadovoljile akutne potrebe socijalne potrošnje, do Paname, gde je došlo do sukoba sa vlada je prisilila da zaustavi rudnik Cobre Panama kompanije First Quantum Minerals Ltd.
Ali to nije sve. Oyu Tolgoi je takođe simbol rastućih tehničkih izazova za rudare. Čak i istorijski otvoreni kopovi poput stoletnog giganta Čukikamata, čileanskog rudnika koji je pokrenuo revolucionarnu ikonu Ernesta Če Gevaru na akciju, idu u podzemlje.
Oyu Tolgoi, za koji Rio predviđa da će biti četvrti po veličini rudnik bakra na svetu kada bude u punoj proizvodnji, koristi složenu metodu koja omogućava pristup dubljim naslagama zvanim „block caving“, što uključuje kopanje ispod rudnog tela, duvanje rupa ispod njega što omogućava rudi da se sruši i padne niz levak na niži nivo gde se sakuplja, drobi i šalje na površinu na transportnim trakama.
Ovo je isplativ način iskopavanja velikih ležišta manje bogatih od onih iz prošlosti, njegova popularnost se širi, ali tehnika ostaje izazov. Rio je rano otkrio da se njegova ruda previše urušila. Zatim je tu velika početna investicija.
„Skoro da možete da prebrojite broj rudara koji to mogu da urade s jedne strane“, rekao je veteran analitičar Glyn Lawcock iz investicione firme Barrenjoey sa sedištem u Sidneju, koji je prvi put posetio Oyu Tolgoja Friedlandovim privatnim avionom.
Rio’s Baatar je bikovski. On tvrdi da su sporovi oko „ugovora o mega rudarstvu“ uobičajeni, i ne misli da je iskustvo Rija u vezi sa Oyu Tolgojem bilo posebno neobično. Niti misli da će politička nestabilnost na drugim mestima zaustaviti snabdevanje bakrom.
Ali njegov optimizam nije široko rasprostranjen.
Uzmite ne samo Čile, sa njegovim revizijama fiskalne politike za rudare, već i Peru, zemlju koja se dugo smatrala ključnom za sledeći talas proizvodnje bakra, gde je rudarski sektor bio oštećen tokom dugih društvenih nemira. Rio je krajem marta pristao da proda kontrolni paket akcija u svom peruanskom rudniku La Granja kompaniji First Quantum.
„Ono što tržište nikada nije predvidelo je koliko će Južna Amerika postati teška“, rekao je Radclyffe. „Neizvesnost iz Čilea i sada u Perua je samo dodalo dodatni nivo složenosti koji tržište nikada nije očekivalo, a to zapravo nije rešeno.
Sada je problem u tome što će sledeći veliki depoziti zahtevati verovatno više rizika nego što je većina rukovodilaca na čelu velikih rudara spremna da preuzme. Čak i pre toga, to zahteva značajno povećanje troškova istraživanja.
„Slično je onome što ste videli 90-ih. Devedesetih je bilo ogromnog nedovoljnog ulaganja, mnogo novca je otišlo u tehnološki bum 1.0, tada ste imali kinesku urbanizaciju, ovaj veliki šok potražnje za koji industrija nije bila spremna“, rekao je John Stover, portfolio menadžer u Tribeca Investment Partners u Singapuru. „Svi znaju šta se dešava, ali mi ne vidimo potrošnju.“
Friedland, koji je i dalje jedan od najposvećenijih pojačivača rudarske industrije, slaže se – i upozorava da se sama dužina vremena uključenog u dovođenje novih rudnika retko može skratiti, čak i kada se potroši novac za istraživanje i pronađe depozit.
„Oyu Tolgoi sada ima 20 godina i tek počinje“, rekao je on. „Nije važno da li je cena bakra 3 dolara po funti ili 30 dolara po funti, ne možete materijalno ubrzati proces.
Doduše, postoje i druge opcije, reciklaža ili nove metode za izdvajanje bakra iz rude nižeg kvaliteta, pa čak i rudarskog otpada. BHP, Rio i drugi su se kladili na najsavremeniju tehnologiju. Ali, suočeni sa rastućom potražnjom, niko neće „pomeriti iglu“.
„Ako bi se primenio u svakoj operaciji u svetu, mogao bi da bude dodatnih pola miliona tona“, rekao je analitičar kompanije Wood Mackenzie Carl Firmen, koji procenjuje da će godišnji jaz u snabdevanju biti 12 puta veći do sledeće decenije.
Druge, futurističkije metode, kao što je upotreba podzemnih robota i mikroba da bi se izvukla više koristi od niskog kvaliteta ili teško dostupnih depozita, još su u ranijoj fazi.
Rio se, naravno, nada da će biti među korisnicima šta god da se desi, sa rastućom tražnjom koja gura cene na više, baš kada proizvodnja bakra u Oyu Tolgoju dostiže vrhunac proizvodnje. U tom trenutku, kompanija projektuje, biće tamo gore sa gigantima.
Ozelenjavanje ekonomije, širenje mreže i proizvodnja obnovljive energije da bi se postigli globalni klimatski ciljevi, međutim, zahteva mnogo više Oyu Tolgoisa.
„Mongolija je bila avanturistička lokacija. Kao i Demokratska Republika Kongo“, kaže Friedland. „Ali ovo mora da se uradi. Bez ovog napora, nema apsolutno nikakve šanse za energetsku tranziciju. To je fantazija.”
