„Elektroprivreda Republike Srpske“ i „Elektroprivreda Srbije“ su u septembru 2010. godine zaključile sporazum o zajedničkoj izradi Studije opravdanosti za HE „Srednja Drina“ sa idejnim projektom, nakon čega su preliminarni sporazum o saradnji na tom projektu sklopili EPS i italijanska kompanija “Seci energia”. Vrednost investicije procenjuje se na 830 milionaevra.
Početak realizacije projekta planiran je za 2014. godinu, a završetak najavljen za period od 2020. do 2023. Za izgradnju ovog hidroenergetskog sistema planirano je strateško partnerstvo ili kredit.Sredstva još uvek nisu obezbeđena.
Ovaj projekat je od strateškog značaja za našu državu i trebalo bi da obezbedi zelene kilovate koji su Srbiji neophodni kako bi ispunila stroge ekološke uslove koje joj na putu pridruživanja postavlja Evropska unija.
Tehničko rešenje na srednjem toku Drine podrazumeva izgradnju tri hidroelektrane u kaskadi – Dubravica, Tegare i Rogačica, ukupne instalisane snage 320 megavata sa prosečnom godišnjom proizvodnjom struje od oko 1.200 gigavat-časova. Drina u srednjem toku ima veliki potencijal koji je isplativ i trebalo bi ga iskoristiti, ali uz harmonizaciju sa korisnicima i sa prostorom.
Kroz istoriju su urađena brojna istraživanja o mogućnosti izgradnje hidroelektrana na srednjem toku Drine, a potvrđeno je da bi te objekte najbolje bilo graditi od akumulacionog jezera u Zvorniku do HE Bajina Bašta.
Projekat je još na početku, iako se pregovori vode od 2010. godine.
Spekulisalo se da je mogući razlog odugovlačenja početka izgradnje to što će struja proizvedena u ovim elektranama biti tretirana kao struja proizvedena u Italiji.Početkom januara ove godine, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da nije siguran da će uspeti razgovori u vezi sa izgradnjom HE „Srednja Drina“ i da učešće Republike Srpske u projektu zavisi od dogovora između Vlade Srbije i predstavnika Italije.
Izgradnja „Srednje Drine“ praćena je čestim sporovima Federacije BiH i Republike Srpske, najčešće oko nadležnosti. Federacija smatra da ovaj posao mora ići preko državne Komisije za koncesije, dok u RS ističu da je ovo projekat iz Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama RS i Srbije. Da bi se kasnije pojavio i problem oko vlasničkog udela.Očigledno je da još mnogo toga u vezi sa projektom nije izdefinisano, pa se početak realizacije projekta stalno odlaže.
Predviđeno je da Italijani budu vlasnici 51 odsto budućih hidrocentrala, Srbija bi imala 12, 25, a ostalo bi pripalo RS i BiH.
Sličnu sudbinu prati i projekat izgradnje četiri hidrocentrale na Gornjoj Drini.
Prema tehničko-investicionojdokumentaciji koja je rađena u toku 2008. godine, investiciona vrednost za četiri hidropostrojenja na Gornjoj Driniprocenjena je na 435 miliona evra. U saradnji sa Elektroprivredom Republike Srpske, JP „Elektroprivreda Srbije“ je sa nemačkom kompanijom RWE potpisao Memorandum o saradnji koji obuhvata i realizaciju ovog projekta.
Uprkos ugovorenoj saradnji, prošle godine ugovor je raskinut, iako je početak izgradnje hidropostrojenja bio planiran za 2013. godinu. Ne postoji zvanično obrazloženje za neuspeh ove saradnje.
Ako se nastavi sa odugovlačenjem realizacije ovih i sličnih projekata, moglo bi da dođe do toga da sigurnost snabdevanja električnom energijom u Srbiji ne bude stabilna. Od 2010. do 2040. godine u svetu će porasti potrebe za osnovnim energentima za 46 odsto. Rast potreba za naftom u ovom periodu porašće za 19 odsto, za ugljem 36 odsto ( uglavnom do 2020.), za gasom 64 odsto, za atomskom energijom 72 odsto i za energijom iz obnovljivih izvora energije 92 odsto.
Ovo su podaci koji su nedavno navedeni u prezentovanoj studiji Instituta za energetska istraživanja Ruske akademije nauka i Analitičkog centra Vlade Ruske Federacije. Što znači, najznačajnije investicije bi trebalo da budu investicije u obnovljive izvore energije, jer potražnja za OIE najviše raste.
Srbiji su neophodna ozbiljna ulaganja u sektor energetike. Sa otvaranjem tržišta energije i sa poskupljenjem struje, trebalo bi da se otvore vrata i stranim investicijama.
Da podsetimo, u Srbiji je donet Nacrt Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine koji bi trebalo da poveća udeo energije iz obnovljivih izvora energije, što će doprineti očuvanju zaštite životne sredine.
Predstavljen je i Nacrt novog Zakona o energetici u koji su implementirane Direktive o promociji korišćenja energije iz OIE i Treći energetski paket direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta, pojednostavljene procedure za ulaganje u energetiku i stvoren zakonski osnov za pristup mrežama radi prekogranične razmene električne energije.
Cilj je da se novim Zakonom o energetici otklone uočeni problemi iz prakse starih zakona iz 2004. i 2011. godine i da se stvori povoljnija klima, kao i da se pojednostavi procedura za ulaganje u energetiku. Zakon bi uskoro trebalo da bude usvojen i očekuje se da će njegovo usvajanje imati pozitivan ishod po srpsku energetiku.
Izvor Serbia Energy
