Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaRegion: Slovenija i...

Region: Slovenija i Češka napuštaju ugalj najkasnije 2033. godine

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Vlada Slovenije je usvojila je Nacionalnu strategiju za izlazak iz uglja i restrukturiranje regiona zavisnih od uglja u skladu sa principima pravedne tranzicije, kojom je najavila da će to fosilno gorivo biti odbačeno najkasnije 2033. godine. Istu godinu za izlazak je u svom programu najavila nova češka vlada.

Strategija je neophodna za energetsku transformaciju Slovenije, kako bi se osigurala pravedna tranzicija što je brže moguće za sve radnike i njihove porodice koji će tim biti pogođeni, navodi se u vladinom saopštenju. Strategijom je 2033. godina određena za krajnji rok kada će ugalj prestati da se koristi za proizvodnju električne energije.

Strategija se fokusira na pravednu tranziciju dva slovenačka regiona uglja – savinjsko-šaleške (SAŠA) oblasti i Zasavja. Usvojeni dokument definiše i ključne aspekte zatvaranja rudnika uglja Velenje u tehničkom smislu, zatim uticaj toga na zaposlene i zajednicu, kao i na zaštitu i očuvanje životne sredine.

U pripremi strategije aktivno su bile uključene zainteresovane strane iz oba regiona. Predstavnici sindikata, opština, formalnih i neformalnih organizacija se podelili podatke i mišljenja kroz različite metodologije. Prilikom izrade strategije urađena je i sveobuhvatna procena uticaja na životnu sredinu, navodi se u saopštenju.

Slovenija i oba regiona uglja imaće nesmetan pristup Fondu za pravičnu tranziciju, koji će obezbediti 248,38 miliona evra u periodu od 2021. do 2027. godine.

 

Holding Slovenske elektrane (HSE) je saopštio je da pozdravlja usvajanje strategije i restrukturiranje regiona uglja i najavljuje projekat restrukturiranja rudnika Velenje i termoelektrane Šoštanj.

Slovenačka elektrana na ugalj Šoštanj 6 od 600 MW kontroverzno je puštena u rad 2015. godine i odmah je bila u opasnosti da postane nasukana imovina, kaže Europe Beyond Coal. „Od prvog dana bilo je sasvim jasno da Šoštanj 6 nije finansijski održiv i da će slovenački poreski obveznici biti prepušteni plaćanju računa, a pokazalo se da smo u pravu. Odgovornost za ovaj neuspeh leži direktno na političarima, energetskim stručnjacima i investitorima koji su udarili u bubanj za ovaj projekat uglja, kao i na EIB-u i EBRD-u koji su ga podržali“, rekao je Tomislav Tkalec, energetski stručnjak u Fokus asocijaciji za održivi razvoj.

Češka dobila datum za povlačenje uglja

Nova češka vlada objavila je u svom programu da će napustiti ugalj najkasnije 2033. godine. Toj državi takođe predstoji tranzicija privrede zasnovane na fosilnim gorivima na obnovljivu energiju. Prema podacima Regulatornog ureda za energetiku, tokom 2020. godine Češka je proizvodila 43 procenta energije iz uglja i 37 procenata iz nuklearnih elektrana.

Klimatski aktivisti ističu da je 2033. ipak za tri godine iza datuma koji bi bio u skladu s Pariskim sporazumom.

„Vidimo da se planovi za izlazak iz uglja ubrzavaju širom Evrope i verujemo da će Češka Republika postepeno odbaciti ugalj pre 2030. godine. Ali čak i neadekvatan datum povlačenja uglja 2033. godine šalje jasan signal češkoj energetskoj industriji da planovi za proširenje rudnika Bílina ili rekonstrukciju starih termoelektrana na ugalj moraju biti napušteni“, rekao je Lukáš Hrábek iz češkog Greenpeacea, prenosi Europe Beyond Coal.

ČEZ najavljuje drastično smanjenje uglja u proizvodnji električne energije

Uporedo sa vladinim obećanjem o postepenom ukidanju uglja, kompanija ČEZ, u većinskom državnom vlasništvu, najavljuje da će drastično smanjiti ugalj u proizvodnji električne energije i grejanja. Taj energetski gigant planira smanjenje količine električne energije koju proizvodi iz uglja sa trenutnih 39 procenata na 12,5 procenata do 2030. godine.

Tokom faze napuštanja uglja, Češka i Slovenija se okreću nuklearnoj energiji kako bi obezbedile osnove energetske stabilnosti.

Ugalj posle 2033. godine

U Evropi će, po postojećim najavama, nakon 2033. ugalj koristiti još samo Poljska, Turska, Srbija, Crna Gora, Bugarska, Bosna i Hercegovina i Kosovo. Nova nemačka vlada najavila je u svom planu ambiciozne klimatske ciljeve i napuštanje uglja najkasnije 2030., naspram ranije najavljene 2038. godine.

Bugarska ima tri scenarija u opticaju, ali najkasnije povlačenje uglja je do 2040. godine. Crna Gora je najavila da će to učiniti do 2035. godine. Turska, Poljska, Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo još uvek nisu istakli datume za napuštanje uglja, ali su preuzeli obavezu o dekarbonizaciji najkasnije do 2050. godine.

Izvor: balkangreenenergynews.com

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region: Kako će CBAM uticati na zemlje regiona?

„Srbija će biti najviše pogođena kada se posmatra diversifikacija izvoza. EU je nama najveći spoljno-trgovinski partner, 70 odsto naših proizvoda iz ovih sektora odlazi na tržište EU, zbog čega moramo pod hitno da razmišljamo o diversifikaciji izvoza” rekla je...

Region: Šta donosi EU ETS?

„ETS se u EU primenjuje od 2005. godine. Pokrivenst emisija gasova staklene bašte iznosila je 50 odsto, a sada je pala ispod 40 odsto. Postoji tzv. free allowance. Do 2030. godine elektroprivrede će moći da koriste taj režim. Polovina...

Zemlje regiona će morati da plaćaju troškove emisije CO2

U skladu sa Parskim sporazumom, odgovornost za dekarbonizaciju je zajednička. Ali je ona diferencirana u skladu sa mogućnostima i uslovima neke zemlje. Jedan od mehanizama koji nas tera u dekarbonizaciju je cena emisije ugljenika. Važno je kolika je cena...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!