Sve zemlje Jugoistočne Evrope (JIE) zabeležile su pad cena električne energije, pri čemu su Hrvatska i Italija imale najveće padove od -9,63% i -6,91%. Slede Turska i Rumunija sa smanjenjem od -5,30% i -3,44%, dok su Grčka i Bugarska takođe zabeležile niže cene, za -3,41% i -2,84%.
U Centralnoj Evropi cene su takođe pale u svim tržištima, usled blažeg vremena i snažne proizvodnje iz vetro i solarnih izvora. Nedeljne spot cene u regionu kretale su se od 100 do 156 €/MWh, pri čemu je Slovačka imala najvišu cenu od 156,16 €/MWh (-6,55%), a Francuska najnižu sa 100,17 €/MWh (-28,82%). Prosečne cene u Evropi bile su oko 132 €/MWh, dok su tržišta MIBEL u Španiji i Portugalu imala najniže cene od 87,67 €/MWh (-25,39% i -25,48%). Najvišu cenu zabeležila je Mađarska sa 165,83 €/MWh.
Potražnja za električnom energijom
Uprkos nižim cenama, potražnja za električnom energijom u zemljama JIE porasla je za 6,44% na ukupno 18.997,73 GWh, usled nižih temperatura koje su tokom dana bile ispod 10°C, dok su noću padale na nulu ili ispod.
- Bugarska je imala najveći rast potražnje (+24,09%).
- Hrvatska i Srbija su takođe zabeležile povećanje od 12,15% i 8,48%.
- Italija, Turska i Grčka imale su manji rast potražnje od 6,33%, 6,20% i 4,18%.
- Mađarska je jedina zemlja u JIE sa padom potražnje od -2,48%.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora
Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u JIE (bez Italije) porasla je za 24,2%, dostižući 1.980,19 GWh.
- Proizvodnja iz vetroelektrana povećana je za 23,5% na 1.449,79 GWh, pri čemu su Turska (+40,7%) i Bugarska (+34,8%) ostvarile najveći rast.
- Proizvodnja solarne energije porasla je za 26,1%, dostigavši 530,87 GWh, pri čemu su Mađarska (+92,6%) i Grčka (+31,6%) zabeležile najviše stope rasta.
Nasuprot tome, proizvodnja hidroenergije pala je za -12,86% na 1.520,77 GWh. Turska je imala najveći pad (-19,17%), dok su Grčka, Mađarska i Rumunija takođe zabeležile smanjenje. S druge strane, Bugarska, Hrvatska i Srbija povećale su proizvodnju hidroenergije za 3,36%, 8,01% i 8,68%.
Proizvodnja iz termoelektrana
Proizvodnja iz termoelektrana u JIE blago je smanjena za -1,13% na ukupno 6.907,75 GWh.
- Proizvodnja iz termoelektrana na ugalj porasla je za 2,18%, dostigavši 3.781,87 GWh, pri čemu je Turska ostvarila rast od 2,58%.
- Proizvodnja iz gasnih elektrana pala je za -4,87%, dostigavši 3.125,88 GWh, sa padom u Turskoj (-8,07%) i Grčkoj (-0,95%).
- Grčka je zabeležila veliki pad proizvodnje iz lignita od -50,46%, dok je Bugarska smanjila proizvodnju iz uglja za -0,98%, ali povećala proizvodnju iz gasnih elektrana za 4,84%.
Prekogranična trgovina električnom energijom
Neto uvoz električne energije u JIE porastao je za 24,51%, dostigavši 1.575,29 GWh.
- Uvoz je povećan za 16,5% na 1.765,45 GWh, dok je izvoz smanjen za -24,0% na 190,16 GWh.
- Hrvatska, Italija i Rumunija povećale su neto uvoz za 28,84%, 19,17% i 10,00%.
- Turska je ostala neto izvoznik, ali su njeni izvozi smanjeni za -7,05% u odnosu na prethodnu nedelju.
- Grčka je blago povećala izvoz za 1,51%, dostigavši 74,01 GWh.
- Bugarska je zadržala izvoznu poziciju, ali sa velikim padom od -66,85%.
- Srbija je iz neto izvoznika prešla u neto uvoznika.
Zaključak
Tržišta električne energije u JIE profitirala su od povećane proizvodnje iz obnovljivih izvora, što je dovelo do nižih cena uprkos rastu potražnje usled hladnijeg vremena. Proizvodnja hidroenergije je pala, ali su snažna proizvodnja vetro i solarne energije nadoknadile taj pad. Neto uvoz električne energije povećan je zbog smanjenja izvoza, pri čemu su Hrvatska, Italija i Rumunija povećale oslanjanje na uvoznu struju.
