Kavarić je rekao da je na današnjem sastanku u Beogradu dogovoreno da se formira zajednički tim dva ministarstva na ekspertskom nivou
Projekat 400 kv interkonekcije Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine koji predstavlja projekat povezivanja prenosnih sistema ove tri države 400 kilovotnim dalekovodom, kako bi se stvorila konekcija sa interkonektivnin kablom između Crne Gore i Italije, predstavlja jedan od regionalnih prioritetnih projekata koji je aktuelizovan posebno nakon Berlinske inicijative, istakao je danas ministar ekonomije Vladimir Kavarić nakon susreta sa ministrom rudarstva i energetike Republike Srbije Aleksandrom Antićem.
„Interkonektivni kabal sa Italijom je, kao što je poznato, projekat koji otvara perspektivu regiona u energetici, kroz direktno povezivanje sa tržištem EU“ podsjetio je crnogorski ministar ekonomije.
Kavarić je rekao da je na današnjem sastanku u Beogradu dogovoreno da se formira zajednički tim dva ministarstva na ekspertskom nivou sa zadatkom da razmotri sva stručna pitanja na realizaciji hidroenergetskih objekata i sistema od zajedničkog interesa.
„Zaključeno je da se uputi poziv i nadležnim institucijama Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske“. Osim toga, kako je istakao ministar Kavarić, dogovoren je i nastavak saradnje na istražnim radovima na projektu HE Komarnica. I ministar energetike i rudarstva Republike Srbije Aleksandar Antić je saglasan da je regionalna saradnja, posebno u oblasti energetike kao privredne grane koja ne poznaje granice, najbolji način da sve države regiona obezbijede svojim građanima sigurno i stabilno snabdijevanje uz mogućnost povezivanja sa trećim tržištima. Ministar Antić je najavio da od avgusta ove godine počinje sa radom zajedničko preduzeće prenosnih sistema Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine u cilju obezbjeđenja sigurnosti snabdijevanja električnom energijom. „Pozvaćemo sve zemlje okruženja da nam se u tome pridruže“ najavio je Antić.
Na sastanku dva ministra kome je prisustvovao i ambasador Crne Gore u Republici Srbiji Branislav Mićunović, razmijenjene su informacije u vezi sa realizacijom projekata koji su u toku, aktivnostima u oblasti hidroenergije, kao i o mogućnostima saradnje u ovoj oblasti.
Dogovoreno je da se sledeći sastanak održi već u septembru u Crnoj Gori, kome bi prisustvovali i predstavnici Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske.
Za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa primijeniti norveški model
Crna Gora želi da koncesije za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa u crnogorskom primorju raspodeli na svih šest kompanija koje su se javile na tender, kazao je Kavarić.
On je novinarima u Beogradu rekao da se odluka Vlade Crne Gore očekuje u narednih nekoliko nedelja i istakao da se trenutno pregovara sa svim učesnicima na tenderu.
„Ono što nas zanima je da omogućimo svim kompanijama da uđu i odrade svoje istraživanje nafte i gasa u našem podmorju, da što veća površina bude zahvaćena ugovorima i naravno da obezbijedimo što više radova“, rekao je Kavarić.
Ministar ekonomije Crne Gore rekao je da se ne pregovara o državnom učešće, već samo o nivoima radova, ko će ih uraditi i na kojoj površini.
Kavarić je rekao i da Crna Gora za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa želi da primijeni takozvani norveški modela, koji omogućava „optimalne rezultate sa aspekta države“.
Tender za proizvodnju nafte i gasa u Crnoj Gori, zatvoren je sredinom prošle godine, a kompanije koje su konkurisale su američki Maraton oil (Marathon Oil Corporation) i austrijski OMV, italijanski Eni, ruski Novatek, grčki Energen (Energean Oil & Gas) i britanski Mediteran (Mediterranean Oil & Gas).
Tenderom je predviđena dodela ugovora o koncesiji za proizvodnju nafte i gasa u podmorju Crne Gore u 13 blokova bivšeg ulcinjskog bloka ukupne površine 3.191 kvadratni kilometar.
Izvor; Vijesti
