Evropska unija će od 2023. godine postepeno uvoditi mehanizam za oporezivanje robe koje uvoze njene članice i pri čijoj se proizvodnji oslobađa velika količina ugljen-dioksida (CO2), piše portal Klima 101. Među te proizvode spadaju gvožđe, cement, električna energija, građevinski materijal, čelik, aluminijum i đubrivo.
Mehanizam koji EU planira da uvede za robu koja je proizvedena sa visokom emisijama CO2 naziva se Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM).
„Ako ovaj mehanizam zaista bude uveden, direktno će poskupeti izvoz roba i usluga uključujući i električnu energiju, što množe smanjiti profit izvoznika ili efektivno obesmisliti izvoz“, kaže Aleksandar Macura iz RES Fondacije.
Prema njegovim rečima, isplativost proizvodnje robe sa visokom emisijom CO2, postaće još lošija, jer neće biti nikakve direktne koristi od sredstava koja EU prikupi putem novih taksi, jer one ne ostaju u Srbiji. Sav trošak snositi preduzeća, ali država može da reaguje.
„Može da odluči da poveća namete ili uskrati finansiranje nekih javnih dobara ili usluga kako bi naknadila pogođene sektore putem dozvoljene ili nedozvoljene državne pomoći“, dodao je Macura.
Zapadni Balkan je treći na listi trgovinskih partnera od kojih Evropska unija uvozi najviše struje, odmah iza Rusije i Ukrajine.Ocenjuje se da će CBAM pogoditi i Tursku, Ukrajinu, Indiju i Kinu, kao i na slabije razvijene nacije na Zapadnom Balkanu.
Tokom 2019. godine naš region je izvezao 6,3 TWh (terabajt časova), emitujući 5,2 Mt (mega tona) CO2, što je petina ukupnih emisija koje su nastale pri proizvodnji struje uvezene u EU. Najveći udeo u toj razmeni imale su Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina od kojih su električnu energiju uvozile Grčka i Hrvatska.
Iz Srbije u uniju odlazi skoro 80 odsto proizvoda i sirovina, pretežno đubriva, struje i čelika. Ukupni bruto domaći proizvod BDP Srbije u 2019. godini iznosio je 46 milijardi evra, od toga je izvoz u Evropsku uniju činio 11,3 milijarde evra (25 odsto).
Evropska unija će uvoznicima putem sertifikata naplaćivati svaku tonu ugljen-dioksida ispuštenu tokom proizvodnje određene robe. Cena će se formirati na osnovu prosečne nedeljne aukcijske cene u Sistemu za trgovinu emisijama Evropske unije (EU ETS).
Cena tone ugljenika na EU tržištu prošle godine je prvi put premašila 50 evra, prošlog meseca je išla i do 90 evra, a u Britaniji je do 100 evra.
Ukoliko proizvođači u trećoj zemlji već isplate emitovani ugljenik i prilože dokaze o tome, uvoznici će biti oslobođeni plaćanja taksi. Olakšavajuća okolnost je to da će članice Energetske zajednice, među kojima je i Srbija, biti izuzete iz CBAM takse u sektoru proizvodnje struje do 2030. godine.
Agencija Agora Energiewiende i Enervis procenili su da bi izvoz električne energije sa Zapadnog Balkana u Evropsku uniju mogao da se prepolovi 2040. godine ukoliko se nastavi korišćenje lignita i dodaju novi kapaciteti koji koriste taj energent.
Postojeće termoelektrane na lignit trebalo bi da se zatvore do 2040. godine, jer će nakon toga biti ekonomski neodržive.
Trgovinski partneri EU kako se dodaje, mogu da izbegnu uvođenje mehanizma CBAM kroz pridruživanje Evropskom sistemu za trgovinu emisijama ili primenu ciljeva za dostizanje karbonske neutralnosti do 2050. godine u svoje zakonodavstvo, prenosi Nova ekonomija.
