Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaRegion: Gradi se...

Region: Gradi se podvodni kabl od Azerbejdžana do Rumunije dužine 1.100 kilometara

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Lideri Azerbejdžana, Gruzije, Mađarske i Rumunije potpisali su u subotu u Bukureštu sporazum o izgradnji podvodnog električnog kabla ispod Crnog mora.

Projekat bi mogao da postane novi izvor energije za Evropsku uniju jer blok nastoji da smanji svoje oslanjanje na rusku energiju.

„Od početka ruskog rata, odlučili smo da napustimo rusko fosilno gorivo i diversifikujemo naše opcije u pravcu pouzdanih partnera u oblasti energetike, kao što su oni koji su prisutni za ovim stolom. I to funkcioniše“, rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Kabl dužine 1.100 kilometara od Azerbejdžana do Rumunije obezbediće izvoz električne eenergiju iz Azerbejdžana ka ostatki kontinenta.

Od toga će koristi imati i Moldavija i Ukrajina, koje su osetile koliko je njihova energetska bezbednost ugrožena usled prekida ruskog snabdevanja i bombardovanja kritične infrastrukture.

Projekat bi mogao da bude završen za tri do četiri godine.

Kako je objasnio predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, ova azijska zemlja trenutno proizvodi 27 GW energije iz vetra i sunca i razvija projekte koji bi trebalo da povećaju ovaj kapacitet za 4 GW do kraja 2027. godine.

„To je korak ka stvaranju koridora za zelenu energiju“, rekao je predsednik zemlje koja je i veliki proizvođač prirodnog gasa.

Izvor: euronews.com

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region: Kako će CBAM uticati na zemlje regiona?

„Srbija će biti najviše pogođena kada se posmatra diversifikacija izvoza. EU je nama najveći spoljno-trgovinski partner, 70 odsto naših proizvoda iz ovih sektora odlazi na tržište EU, zbog čega moramo pod hitno da razmišljamo o diversifikaciji izvoza” rekla je...

Region: Šta donosi EU ETS?

„ETS se u EU primenjuje od 2005. godine. Pokrivenst emisija gasova staklene bašte iznosila je 50 odsto, a sada je pala ispod 40 odsto. Postoji tzv. free allowance. Do 2030. godine elektroprivrede će moći da koriste taj režim. Polovina...

Zemlje regiona će morati da plaćaju troškove emisije CO2

U skladu sa Parskim sporazumom, odgovornost za dekarbonizaciju je zajednička. Ali je ona diferencirana u skladu sa mogućnostima i uslovima neke zemlje. Jedan od mehanizama koji nas tera u dekarbonizaciju je cena emisije ugljenika. Važno je kolika je cena...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!