Tokom 41. nedelje 2025. godine, cene električne energije u regionu jugoistočne Evrope (JIE) primetno su porasle u odnosu na prethodnu nedelju, uglavnom zbog hladnijeg vremena i smanjene proizvodnje iz obnovljivih izvora. Većina JIE tržišta zabeležila je prosečne nedeljne cene iznad 110 evra/MWh, izuzev Grčke i Turske. Prosečna regionalna cena iznosila je oko 108 evra/MWh. Cene su bile najviše početkom nedelje, dostigavši vrhunac u utorak, 7. oktobra, pre nego što su pale na nivo između 43 i 106 evra/MWh do kraja sedmice.
Među zemljama JIE regiona, Mađarska i Bugarska zabeležile su najveće nedeljne poraste cena, od 15,39% i 13,64%, dok su Rumunija i Hrvatska sledile sa rastom od 13,58% i 13,34%. Srbija je bila jedino tržište koje je zabeležilo blagi pad cene od -0,29%.
U centralnoj Evropi, prosečne cene električne energije tokom druge nedelje oktobra ostale su iznad 100 evra/MWh, usled niže proizvodnje iz obnovljivih izvora i povećane potražnje. Cene su se kretale između 78 i 112 evra/MWh. Slovenija je zabeležila najvišu prosečnu cenu od 111,66 evra/MWh (porast od 11,73%), dok je Austrija sledila sa 108,59 evra/MWh. Francuska je imala najnižu cenu u regionu — 78,47 evra/MWh, iako je to predstavljalo rast od čak 103,98% u odnosu na prethodnu nedelju.
Na nivou cele Evrope, prosečna nedeljna cena električne energije iznosila je oko 98 evra/MWh, u rasponu od 78,47 evra/MWh u Francuskoj do 121,46 evra/MWh u Srbiji. U MIBEL tržištima cene su takođe porasle — Španija je zabeležila rast od 15,79% na 79,87 evra/MWh, dok je Portugalija skočila za 16,62% na 80,48 evra/MWh.
U južnoj Evropi većina JIE zemalja zabeležila je cene iznad 100 evra/MWh, osim Turske. Regionalne cene kretale su se između 57 i 121 evra/MWh. Turska je imala najnižu prosečnu cenu — 56,63 evra/MWh, dok je Grčka bila druga najjeftinija sa 102,09 evra/MWh. Mađarska je prednjačila sa najvišom prosečnom cenom od 121,46 evra/MWh, što je rast od 15,39% u odnosu na kraj septembra. Rumunija, Bugarska i Srbija takođe su bile među najskupljim tržištima, sa cenama od 120,04, 119,75 i 118,27 evra/MWh.
Dnevne oscilacije pokazale su da su najviše cene na većini JIE tržišta zabeležene u utorak, 7. oktobra, dok su najniže bile u nedelju, 12. oktobra. Početkom 42. nedelje, veleprodajne cene su ponovo počele da rastu. Dana 15. oktobra, dnevne cene su se kretale od 158,21 evro/MWh u Grčkoj i 162,14 evra/MWh u Sloveniji, do 191,27 evra/MWh u Srbiji i čak 262,10 evra/MWh u Albaniji.
Potražnja za električnom energijom u JIE regionu tokom 41. nedelje porasla je za 0,27% u odnosu na prethodnu, dostigavši 15.817,75 GWh, što je uglavnom rezultat nižih jesenjih temperatura. Bugarska i Rumunija zabeležile su najveći rast potražnje, od 7,49% i 7,44%, dok su Srbija, Hrvatska i Italija imale umeren porast. Grčka i Turska su jedine zabeležile pad potražnje, od -2,03% i -1,93%.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora u JIE regionu porasla je za 6,4% u odnosu na prethodnu nedelju, dostigavši 3.190,12 GWh. Porast je uglavnom rezultat veće proizvodnje vetroelektrana, koja je skočila za 16,9% na 1.841,19 GWh. Srbija i Italija su prednjačile sa rastom vetroenergije od 185,8% i 121,8%, dok su Hrvatska, Turska i Grčka zabeležile padove od -35,3%, -15,5% i -6,3%. Solarne elektrane zabeležile su pad proizvodnje od -5,3%, na 1.348,93 GWh, pri čemu su najveći padovi zabeleženi u Grčkoj (-21,8%) i Bugarskoj (-14,7%).
Proizvodnja iz hidroelektrana u JIE regionu opala je za 7,46% u odnosu na 40. nedelju, ukupno iznoseći 1.638,78 GWh. Pad je uglavnom posledica niže proizvodnje u Grčkoj (-29,98%), Mađarskoj (-19,32%), Italiji (-14,56%) i Turskoj (-5,53%), dok su Bugarska i Rumunija zabeležile rast od 14,23% i 10,27%.
Proizvodnja iz termoelektrana u JIE regionu blago je porasla za 0,8%, dostigavši 7.313,39 GWh, podržana nešto većom proizvodnjom iz uglja i gasa. Elektrane na ugalj povećale su proizvodnju za 0,87% (3.495,85 GWh), dok su gasne elektrane porasle za 0,73% (3.817,55 GWh). Turska je zabeležila rast i u proizvodnji uglja (+1,18%) i gasa (+0,76%), dok je Bugarska imala još snažniji oporavak — proizvodnja iz uglja porasla je za 12,26%, a iz gasa za 15,18%. Suprotno tome, Grčka je zabeležila pad proizvodnje — elektrane na ugalj smanjile su proizvodnju za 35,59% (na 41,31 GWh), dok je proizvodnja iz gasa pala za 27,68%.
Prekogranična trgovina električnom energijom u JIE regionu značajno je opala tokom 41. nedelje, jer su neto uvozi smanjeni za 18,44% u odnosu na 40. nedelju, ukupno iznoseći 1.004,76 GWh. Uvoz je opao za 12,3% (na 1.093,93 GWh), dok je izvoz snažno porastao — za 488,7%, dostigavši 89,17 GWh. Na nivou zemalja, najveći pad neto uvoza zabeležen je u Italiji (-181,89 GWh), Rumuniji (-13,38 GWh) i Mađarskoj (-8,11 GWh). Istovremeno, Hrvatska (+66,6%) i Srbija (+50,98%) povećale su oslanjanje na uvoz električne energije. Bugarska je prešla iz statusa neto izvoznika u neto uvoznika, dok je Grčka postala neto izvoznik, sa ukupnim neto izvozom od 89,17 GWh.
