U 15. nedelji 2025. godine, cene električne energije u većini zemalja jugoistočne Evrope (JIE) blago su porasle, izuzev Italije i Grčke. Do porasta cena došlo je dok su tržišta procenjivala potencijalni uticaj novih američkih tarifa na energente i izražavala zabrinutost da bi usporavanje globalnog rasta moglo uticati na potražnju — uprkos nižoj potrošnji električne energije i padu cena gasa i CO₂.
Nedelja je počela sa cenama iznad 100 €/MWh, koje su naglo porasle do sredine sedmice, a zatim počele da opadaju. Turska i Srbija zabeležile su najveće procentualne skokove cena, sa rastom od 30,15% i 14,65%. Slede Mađarska i Rumunija sa rastom od 9,40% i 7,45%. Bugarska i Hrvatska takođe su zabeležile rast cena, od 6,73% i 6,14%. Nasuprot tome, u Italiji i Grčkoj cene su pale, pod uticajem smanjene potražnje i obilne proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.
Tokom druge nedelje aprila 2025, prosečne nedeljne cene električne energije na spot tržištima Centralne Evrope uglavnom su porasle, osim u Češkoj i Švajcarskoj. Cene u većim zemljama centralne Evrope ostale su ispod 90 €/MWh, jer je toplije vreme smanjilo potražnju za električnom energijom i tako zadržalo cene niskim. Raspon cena kretao se između 39–90 €/MWh, pri čemu je Slovačka imala najvišu prosečnu cenu od 90,84 €/MWh — što je povećanje od 2,92% u odnosu na 14. nedelju. Slede Slovenija sa 90,39 €/MWh i Francuska sa najnižom prosečnom cenom od 38,55 €/MWh, što je rast od 0,76%. Na nivou cele Evrope, prosečne cene u 15. nedelji iznosile su oko 80 €/MWh, sa rasponom od 31,09 €/MWh u Portugalu do 102,40 €/MWh u Italiji. Na tržištu MIBEL, cene su porasle na 31,09 €/MWh u Portugalu i 31,24 €/MWh u Španiji, uz rast od 8,78% i 9,15%.
U južnoj Evropi, sve zemlje JIE su u 15. nedelji zabeležile cene ispod 100 €/MWh, osim Italije i Grčke. Cene su se kretale između 67–102 €/MWh, pri čemu je Turska imala najnižu prosečnu cenu od 66,62 €/MWh. Hrvatska je bila drugo najjeftinije tržište u regionu, sa prosekom od 92,29 €/MWh. Italija je imala najvišu prosečnu cenu u 15. nedelji — 102,40 €/MWh — ali je to ujedno bio i pad od 10,36% u odnosu na prethodnu nedelju. Grčka je bila druga najskuplja sa 100,48 €/MWh. Što se tiče dnevnih cena, u nedelji koja je počela 7. aprila, većina tržišta JIE imala je cenovni vrhunac u sredu, 9. aprila, dok su najniže cene zabeležene u petak, 11. aprila.
U 15. nedelji, potražnja za električnom energijom u JIE znatno je opala, pri čemu su sve zemlje osim Grčke zabeležile pad. Toplije vreme i vedro nebo smanjili su potrebu za grejanjem, što je dovelo do ukupnog pada potrošnje u regionu od 5,04% u odnosu na 14. nedelju, ukupno na 15.670,15 GWh. Mađarska je zabeležila najveći pad od 19,96%, zatim Rumunija sa 11,02% i Srbija sa 9,89%. Bugarska, Italija, Hrvatska i Turska takođe su zabeležile pad potrošnje od 7,55%, 4,97%, 2,31% i 1,64%. Grčka je bila jedina zemlja u regionu sa porastom potražnje od 1,34%, usled neuobičajeno hladnog i olujnog vremena 7. aprila, kada su kiša, hladan vetar, pa čak i sneg u severnim delovima, trajali dva dana.
Proizvodnja električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora u JIE porasla je u 15. nedelji za 18,3%, na ukupno 2.407,79 GWh. Veće brzine vetra širom regiona povećale su proizvodnju iz vetra, dok je porasla i solarna energija. Proizvodnja iz vetra porasla je za 19,2%, na 1.480,29 GWh, pri čemu su Grčka, Srbija i Turska predvodile sa rastom od 81,2%, 29,5% i 22,6%. Nasuprot tome, Hrvatska i Italija zabeležile su pad vetrogeneracije od 52,6% i 26,8%. Solarna proizvodnja u regionu porasla je za 16,8%, dostigavši 927,50 GWh, pri čemu je Bugarska imala najveći skok od 120,8%, zatim Rumunija sa 42,7% i Turska sa 20,7%.
Hidroenergetska proizvodnja u JIE takođe je porasla u 15. nedelji, za 3,77% u odnosu na 14. nedelju, dostigavši 2.440,80 GWh. Polovina zemalja u regionu zabeležila je rast hidroproizvodnje, a najveće povećanje su imale Grčka (17,47%) i Italija (13,74%), zatim Mađarska (13,72%) i Turska (10,13%). Nasuprot tome, Bugarska, Hrvatska i Srbija zabeležile su pad proizvodnje iz hidroelektrana od 29,67%, 23,80% i 7,63%.
Termoelektrane u JIE su u 15. nedelji zabeležile skok proizvodnje od 12,99% u odnosu na poslednju nedelju marta 2025, dostigavši 6.269,85 GWh. Proizvodnja iz termoelektrana na ugalj porasla je za 11,25%, na 2.482,10 GWh, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana porasla za 14,17%, na ukupno 3.787,76 GWh. Turska je predvodila u rastu termo proizvodnje, sa rastom proizvodnje na ugalj od 18,41% i gasa od 45,85%. U Grčkoj je proizvodnja iz lignita skočila za 137,73%, dok je gasna proizvodnja opala za 26,89%. U Bugarskoj je zabeležen rast proizvodnje iz uglja za 2,66% i iz gasa za 10,01%. Italija je takođe zabeležila rast proizvodnje iz uglja (1,97%) i gasa (8,38%).
U pogledu prekogranične trgovine električnom energijom, neto uvoz u JIE porastao je za 6,59% u 15. nedelji, dostigavši 1.292,91 GWh. Izvoz iz regiona naglo je pao za 47,3%, na 57,26 GWh, dok je uvoz porastao za 2,2%, na 1.350,17 GWh. Rumunija i Italija zabeležile su rast neto uvoza od 30,37% i 1,50%. Suprotno tome, Grčka i Mađarska zabeležile su pad neto uvoza od 37,52% i 20,0%. Što se izvoza tiče, Bugarska je zabeležila veliki rast neto izvoza od 108,77%, dok je Turska zabeležila pad izvoza od 72,93%. Pored toga, Srbija i Hrvatska su prešle iz pozicije neto izvoznika u neto uvoznika, pri čemu je Srbija uvezla 6,14 GWh, a Hrvatska 72,84 GWh.
