Hidroenergija je vitalni deo proizvodnje energije u jugoistočnoj Evropi (JIE), čineći 20-25% električne energije u regionu, s još većom zavisnošću u zemljama kao što je Albanija. Njena obnovljiva priroda i niski operativni troškovi čine je privlačnom za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva. Međutim, uticaji klimatskih promena—poput nepredvidivih obrazaca padavina i povećanih temperatura—predstavljaju značajne izazove za ovaj izvor energije.
Nedavni trendovi ukazuju na smanjenje dostupnosti vode usled produženih suša, erratičnih padavina i smanjenog otapanja snega. Ova situacija se dodatno pogoršava predviđanjima klimatskih modela koja ukazuju na izraženo smanjenje godišnjih padavina, posebno tokom leta. Iako neka područja mogu doživeti povećane padavine u određenim sezonama, ukupni trend sugeriše neto smanjenje vodnih resursa, što ugrožava proizvodnju hidroenergije i energetsku sigurnost.
Zemlje kao što su Albanija, Severna Makedonija i Srbija suočavaju se s ozbiljnim sušama, što dovodi do smanjenja proizvodnje hidroenergije i povećane zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. Ove prekidne situacije ne samo da prete energetskoj stabilnosti, već i ometaju napredak ka klimatskim ciljevima.
Da bi se prilagodile, zemlje JIE treba da proaktivno upravljaju svojim hidroenergetskim resursima i razmotre diversifikaciju svojih energetskih portfolija alternativnim rešenjima, kako bi osigurale otpornost na uticaje klimatskih promena.
