Hrvatski energetski regulator saopštio je 23. jula da je broj sati sa negativnim cenama na CROPEX-u naglo porastao, sa 196 u 2024. na 257 u 2025. godini. Rast od približno 31 odsto ukazuje na sve veći uticaj proizvodnje iz obnovljivih izvora energije na hrvatsko tržište električne energije i sve učestalije periode u kojima ponuda premašuje potražnju.
Ukupno 257 sati predstavljalo je približno 2,9 odsto godine, što odgovara gotovo 10,7 punih dana kontinuirano negativnih cena. Ovi događaji bili su uglavnom koncentrisani tokom proleća i sunčanih nedelja, kada je potrošnja električne energije bila niska, proizvodnja iz fotonaponskih elektrana visoka, a pojedini subvencionisani proizvođači nastavili da proizvode električnu energiju u okviru obaveznog otkupa ili ranijih šema podrške.
Komercijalni uticaj ovog trenda proteže se daleko izvan sati u kojima cene zaista postaju negativne. Solarni investitori moraju da računaju i na znatno veći broj perioda u kojima cene ostaju pozitivne, ali padaju ispod pretpostavki na kojima se zasniva poslovni model projekta. Elektrana koja tokom sati svoje najveće proizvodnje prodaje električnu energiju po svega 5–20 €/MWh može pretrpeti ozbiljnu eroziju ostvarene cene, čak i kada tehnički ne proizvodi u periodu sa negativnim cenama.
Noviji ugovori po modelu tržišne premije u Hrvatskoj mogu obustaviti isplatu podrške kada cene ostanu negativne pod određenim uslovima, čime se veći deo tržišnog signala prenosi na proizvođače. To može poboljšati disciplinu dispečiranja i prilagođavanje proizvodnje tržišnim uslovima, ali istovremeno povećava volatilnost prihoda za kreditore i vlasnike kapitala, osim ako projekti nisu opremljeni sistemima za skladištenje energije, pravima na ograničavanje proizvodnje ili sofisticiranijim aranžmanima za otkup električne energije.
Hrvatska je u martu 2026. imala svega približno 11 MW kapaciteta baterijskog skladištenja električne energije, iako je prvi veliki sistem početkom godine ušao u probni rad. Regulatorni okvir za širu primenu skladištenja još se dovršava, dok se značajniji rast kapaciteta očekuje od 2027. godine.
Nastala neravnoteža postaje sve izraženija: izloženost negativnim cenama već poprima strukturni karakter, dok skladištenje na nivou elektroenergetskog sistema ostaje u ranoj fazi razvoja. Prvi projekti baterijskog skladištenja mogli bi da imaju koristi od relativno manje konkurencije na tržištima balansiranja i energetske arbitraže, ali se istovremeno suočavaju sa otvorenim pitanjima u vezi sa mrežnim tarifama, statusom električne energije tokom punjenja, licenciranjem i tretmanom potencijalnih dvostrukih mrežnih naknada.
Za investitore u solarne projekte, podaci iz Hrvatske predstavljaju jasno upozorenje protiv vrednovanja novih projekata isključivo na osnovu godišnjih prosečnih cena na CROPEX-u. Prognoze ostvarene cene električne energije moraju da uzmu u obzir najmanje 257 sati sa negativnim cenama, dodatne periode sa cenama blizu nule i mogućnost da nastavak izgradnje fotonaponskih kapaciteta dodatno produbi pad cena tokom sredine dana pre nego što dovoljan kapacitet za skladištenje bude pušten u rad.
Ovaj trend ukazuje na širu promenu na hrvatskom tržištu električne energije: kako solarni kapacitet raste brže od resursa za fleksibilnost, vrednost električne energije sve će više zavisiti ne samo od toga koliko električne energije elektrana proizvodi, već i od toga kada ta električna energija dospeva na tržište.
