Predloženi projekat skladištenja energije pomoću komprimovanog vazduha (CAES) u Rumuniji, koji razvijaju Hagag Europe i Airengy, uvodi potencijalno transformativan model dugoročnog skladištenja energije u jugoistočnoj Evropi. Dok se većina investicija u skladištenje u regionu fokusirala na litijum-jonske baterije namenjene kratkoročnim intradnevnim cenovnim oscilacijama, skladištenje komprimovanim vazduhom cilja drugačiji segment tržišta. U elektroenergetskom sistemu koji je sve više oblikovan volatilnošću obnovljivih izvora, vremenski uslovljenom proizvodnjom i rastućim potrebama za balansiranjem, trajanje skladištenja postaje jednako važno kao i njegov kapacitet.
Projekat planira da iskoristi obimne podzemne formacije slanih pećina u Rumuniji kao prirodne rezervoare za skladištenje. Električna energija proizvedena u periodima niskih cena koristila bi se za kompresiju vazduha i njegovo skladištenje pod visokim pritiskom u podzemlju. Kada cene električne energije porastu ili sistemska potražnja poveća, komprimovani vazduh bi se oslobađao i koristio za proizvodnju električne energije. Prva faza razvoja predviđa približno 200 MWh kapaciteta skladištenja uz investiciju od oko 4,5 miliona evra, dok druga faza cilja oko 25 MW kapaciteta isporuke i približno 5 GWh ukupnog skladišnog kapaciteta, uz investiciju procenjenu na oko 55 miliona evra.
Sa tržišne tačke gledišta, skladištenje komprimovanim vazduhom ne treba posmatrati kao zamenu za baterije, već kao komplementarnu tehnologiju fleksibilnosti. Litijum-jonske baterije su izuzetno efikasne u aplikacijama kao što su regulacija frekvencije, brze balansne usluge i dnevna arbitraža energije. Dugoročno skladištenje, sa druge strane, omogućava hvatanje vrednosti iz višednevnih cenovnih razlika, produženih perioda manjka obnovljive proizvodnje, dugotrajnog sistema stresa i novih kapacitivnih tržišnih mehanizama. Time se formira drugačiji prihodovni profil koji postaje sve značajniji sa rastom penetracije obnovljivih izvora u regionu.
Potreba Rumunije za dodatnom fleksibilnošću postaje sve izraženija sa svakim novim projektom obnovljivih izvora koji ulazi u sistem. Solarni i vetro kapaciteti se brzo šire, dok modernizacija mreže i investicije u skladištenje ne prate uvek isti tempo. Rezultat su povećana volatilnost cena, uska grla u prenosu i periodi u kojima proizvodnja iz obnovljivih izvora prevazilazi trenutnu potrošnju. Dugoročno skladištenje komprimovanim vazduhom moglo bi da pomogne u premošćavanju ovih neravnoteža prebacivanjem energije kroz višednevne periode, što ga čini posebno korisnim tokom dugotrajnih perioda slabog vetra, oblačnih dana ili viškova obnovljive proizvodnje.
Projekat takođe ima snažnu industrijsku i geološku osnovu. Rumunija raspolaže pogodnim resursima slanih pećina, jednim od najvećih regionalnih portfolija projekata obnovljive energije i dovoljno velikim tržištem električne energije da podrži inovativne poslovne modele skladištenja. U predloženoj strukturi, Hagag Europe obezbeđuje pristup infrastrukturnim lokacijama, dok Airengy obezbeđuje tehnologiju skladištenja, inženjersko znanje i operativni okvir za komercijalizaciju projekta.
Ključni izazov ostaje bankabilnost i dizajn tržišta. Projekti dugoročnog skladištenja zahtevaju stabilne i predvidive izvore prihoda, bilo kroz energetsku arbitražu, usluge balansiranja, mehanizme kapaciteta ili ugovorene fleksibilne proizvode. Bez regulatornih okvira koji adekvatno vrednuju trajanje skladištenja, ovakvi projekti mogu imati poteškoća u privlačenju finansiranja uprkos jasnim sistemskim koristima. Zbog toga je rumunska inicijativa važna ne samo kao pojedinačna investicija u infrastrukturu, već i kao test načina na koji jugoistočna Evropa vrednuje fleksibilnost. Energetska tranzicija regiona će zahtevati više od samih baterija. Biće potreban diverzifikovan sistem skladištenja u kome su brzina, kapacitet i trajanje podjednako prepoznati i adekvatno nagrađeni na tržištu.
