U Jugoistočnoj Evropi, prekogranični tokovi električne energije često su jednako važni kao i troškovi proizvodnje. Država može imati dovoljne instalirane kapacitete na papiru, ali i dalje se suočavati sa visokim cenama ako se električna energija ne može fizički isporučiti u trenutku kada je potrebna. Istovremeno, naizgled zategnut domaći sistem može se brzo stabilizovati ako je dostupan dovoljan kapacitet interkonektora i ako se obezbede uvozni tokovi.
Zbog toga je dinamika cena električne energije u regionu suštinski i priča o prenosnom (transmisionom) sistemu.
Izveštaj ACER-a za 2026. godinu o Jugoistočnoj Evropi, sa fokusom na cenovne skokove iz 2024. godine, naglasio je strukturnu potrebu za većim prekograničnim (cross-zonal) kapacitetima i većom fleksibilnošću sistema. Analiza je pokazala da pritisak na sistem nije bio uzrokovan samo skupom proizvodnjom, već i ograničenom fleksibilnošću nakon pada solarne proizvodnje u večernjim satima, kao i otežanim pristupom jeftinijoj električnoj energiji iz susednih tržišta.
Ovaj zaključak je ključan. On potvrđuje da pojedini cenovni skokovi u Jugoistočnoj Evropi nisu bili isključivo posledica proizvodnje, već posledica nemogućnosti da se električna energija efikasno prenosi preko granica.
Glavni tokovi (flow koridori) u regionu zapravo definišu ponašanje tržišta.
Prvi koridor ide iz Centralne Evrope ka Jugoistočnoj Evropi, preko Mađarske, Slovenije, Hrvatske i Rumunije ka Balkanu i Grčkoj. Kada je Centralna Evropa strukturno „duga” sa energijom, a Jugoistočna Evropa „kratka”, ovaj koridor deluje kao stabilizator cena. Međutim, kada je prenosni kapacitet ograničen, dolazi do razdvajanja tržišta i značajnog povećanja cenovnih divergencija.
Drugi koridor je osa Mađarska–Rumunija–Bugarska–Grčka, jedna od najvažnijih sever–jug struktura u regionu. Ona povezuje likvidnost Centralne Evrope sa rumunskim hidro, vetro, solarnim i nuklearnim miksom; bugarskim nuklearnim, termo i rastućim solarnim i skladišnim kapacitetima; kao i grčkim gasnim i letnjim vršnim opterećenjima. Ovaj koridor ima ključnu ulogu u formiranju regionalne konvergencije cena.
Treći koridor je Zapadnobalkanska petlja, koja obuhvata Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju, Kosovo i Severnu Makedoniju. To je visoko zavisna od vremenskih uslova i regulative trgovinska zona, gde hidrološki uslovi, dostupnost uglja, likvidnost srpske berze i eksplicitni mehanizmi alokacije kapaciteta mogu brzo promeniti ravnotežu i izazvati lokalnu volatilnost cena.
Četvrti koridor je veza Jadran–Italija. Italijansko tržište često ima drugačiju cenovnu dinamiku u odnosu na Balkan, što stvara arbitražne prilike preko interkonektora između Grčke, Crne Gore, Slovenije i Hrvatske. Međutim, ovi tokovi su visoko zavisni od raspoloživog kapaciteta i izloženi su značajnom riziku zagušenja mreže (congestion).
Peti koridor je dimenzija Ukrajina–istočni tokovi. Nakon sinhronizacije Ukrajine sa kontinentalnom evropskom mrežom, tokovi koji uključuju Rumuniju, Mađarsku, Slovačku i susedne sisteme postaju sve značajniji za regionalno balansiranje i signale formiranja cena u Jugoistočnoj Evropi.
Prekogranični tokovi električne energije sve više su pod uticajem karbonske politike i trgovinskih regulativa. U prvom kvartalu 2026. godine, Energetska zajednica je zabeležila pad od 25% u komercijalno zakazanim EU–Zapadni Balkan razmenama, dok su prosečne dnevne cene u ugovornim stranama bile oko 30 €/MWh niže nego u susednim EU tržištima. Sekretarijat je ovu divergenciju povezao sa CBAM troškovima, zahtevima za praćenje porekla energije i regulatornom neizvesnošću.
Ovo je važan signal. U normalnim tržišnim uslovima, niže cene u Zapadnom Balkanu bi trebalo da podstaknu izvoz ka skupljim EU tržištima. Ako se ti tokovi ne ostvaruju, ograničenje više nije cena, već regulativa, dokumentacija ili nedostatak kapaciteta.
Kao rezultat toga, razvija se nova trgovinska realnost. Fizički tokovi, komercijalno zakazani tokovi i čisto ekonomski cenovni signali sve više se razdvajaju. Trgovac može uočiti atraktivan cenovni spread, ali ga ne može iskoristiti zbog CBAM izloženosti, eksplicitnih troškova kapaciteta, složenosti nominacije ili neizvesnosti oko pravila prekogranične trgovine.
Za učesnike na tržištu, analiza prekogranične trgovine mora se posmatrati kroz pet nivoa.
Prvi je fizički kapacitet – šta zaista može da prođe kroz mrežu. Drugi je komercijalni kapacitet – koja prava su dostupna kroz aukcije ili alokacije. Treći je dizajn tržišta – da li su granice kouplovane ili eksplicitno upravljane. Četvrti je regulatorni okvir, uključujući CBAM, REMIT, licence i pravila nominacije. Peti je portfolijski i rizik okvir, odnosno kako se upravlja imbalansom, kolateralom i poravnanjem u više jurisdikcija.
Za kreatore politika, poruka je jednako jasna. Jugoistočna Evropa ne zahteva samo više proizvodnih kapaciteta, već i više iskoristivih prekograničnih prenosnih kapaciteta, bolju koordinaciju zastoja, dublje spajanje tržišta i fleksibilnije korišćenje mreže.
U Jugoistočnoj Evropi, granica zapravo definiše tržište. Cenovni spreadovi su osnovni signal. Prava prenosa su ključna trgovačka imovina. A sposobnost da se električna energija bezbedno, legalno i efikasno prenese predstavlja odlučujuću konkurentsku prednost.
