Olivera Ninković, pomoćnik direktora za pravne poslove RB„Kolubara”
Vlada Srbije je na svojoj sednici, polovinom novembra prošle godine, utvrdila polazne osnove za reorganizaciju „Elektroprivrede Srbije”, koje predviđaju proces korporativizacije, prelazak u akcionarsko društvo i liberalizaciju tržišta električne energije u Srbiji. Među poslovima koje u dogledno vreme treba završiti je i normativno prilagođavanje promenama koje su u toku. To je bio povod za razgovor sa Oliverom Ninković, pomoćnikom direktora za pravne poslove RB „Kolubara”, želeći da upoznamo čitaoce i zaposlene u „Kolubari” sa aktuelnim pitanjima iz delokruga pravne struke. Na početku intervjua ona je rekla:
Poznato je da naši poslovi imaju odloženo dejstvo i određeni rezultati biće vidljivi tek za nekoliko meseci ili na duži period. Kada se budemo uverili da naša akta imaju pozitivno dejstvo na poslovanje „Kolubare” znaćemo da smo uspeli
Imajući u vidu da pravo zadire u svaki segment poslovanja RB „Kolubara”, s obzirom na njegovu veličinu, broj zaposlenih, poslove koje obavlja, složenost društvenih odnosa – nesporno je da nas očekuju veliki zadaci i obaveze. To znači da statusne promene zahtevaju i izmene osnivačkih i drugih akata koji bi trebalo da obezbede bolje upravljanje i poslovanje Rudarskog basena „Kolubara”. To je težak i odgovoran posao u koji je uključena naša pravna služba koja iza sebe ima višegodišnje iskustvo, pouzdane i stručne kadrove. Pre pristupanja rešavanju pojedinačnih problema neophodno je njihovo celovito sagledavanje sa svih aspekata, ekonomskog, socijalnog, moralnog, pravnog, što traži puno vremena, lične kreativnosti i znanje pravne struke.
Dolaskom na novu dužnost sa kojim problemima ste se prvo suočili?
Najveći ili prvi problemi sa kojima sam se suočila dolaskom u ovo privredno društvo vezani su za eksproprijaciju, veliki broj sudskih sporova oko naknade za smenski rad, neregulisan status imovine, preveliki iznosi naknade za korišćenje građevinskog zemljišta.
Održali smo veći broj sastanaka i razgovora, kako bi uočili i pravilno objasnili najvažnija pitanja koja su u domenu pravne struke. Za RB „Kolubara” svakako je najvažnije stvoriti uslove za nesmetanu proizvodnju uglja, pa je pitanje eksproprijacije bilo broj jedan među prioritetima. Nesporazuma je bilo u vezi sa Programskim osnovama za preseljenje naselja Vreoci, s obzirom da su iste, kako od građana tako i od pojedinih zaposlenih u RB „Kolubara”, shvatane kao „leks specijalis” u odnosu na Zakon o eksproprijaciji, što je pogrešno. Programske osnove su, kako ih je i Ustavni sud ocenio, samo celovita i jednoobrazna ponuda ranijim sopstvenicima za sporazumno određivanje naknade. Ako nema celovitog sporazuma nema ni programskih osnova i ostaje samo Zakon o eksproprijaciji.
Imajući u vidu da je po usvajanju Programskih osnova došlo do izmena i dopuna Zakona o eksproprija ciji, sasvim je razumljivo da se primenjuju odredbe zakona ukoliko su povoljnije za stranku – ranijeg sopstvenika. Pre svega mislim na cenu zemljišta, koju po Izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji određuje organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti (Poreska uprava).
Kada je reč o uputstvima i smernicama za postupa nje datim službi za eksproprijaciju radi efikasni jeg, racionalnijeg i ekonomičnijeg sprovođenja postupka eksproprijacije, uz strogo poštovanje Zakona o eksproprijaciji, mislim prvenstveno na dve stvari. Prvo, insistiranje na obavezi organa uprave da rešenjem kojim usvaja predlog za eksproprijaciju, između ostalih obaveznih elemenata iz zakona odluči o obavezi korisnika eksproprijacije iz člana 15, 16. i 19. Zakona o eksproprijaciji, odnosno o obliku naknade ranijem sopstvenku i drugo, poštovanje rokova u smislu blagovremeneog dostavljanja ponude ranijem sopstveniku, po pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji kao i poštovanje roka od dva meseca za sporazumno određivanje naknade pred organom uprave.
Zatim, naš drugi zadatak je bio da izmenimo pojedina opšta akta na osnovu kojih su se finansijska sredstva ovog privrednog društva neosnovano od livala, da bi time poboljšali finansijsku likvidnost i smanjili nepotrebne troškove. Na celovit način smo sagledali obaveze ovog privrednog društva po osnovu plaćanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u smislu Zakona o planiranju i izgradnji.
Ako je „objekat” građevina spojena sa tlom koja predstavlja fizičku,funkcionalnu,tehničko tehnološku ili biotehničku celinu a građevinsko zemljište zemljište na kojem su izgrađeni objekti i zemljište koje služi redovnoj upotrebi tih objekata, kao i zemljište koje je u skladu sa zakonom i odgovarajućim planskim aktom predviđeno za izgradnju i redovno korišćenje objekata, apsurdno je da se zemljište namenjeno za rudarske radove, odlagalište,montažni plac, prijavljuje kao građevinsko i da se za isto plaća naknada za kori šćenje. Činjenica da se ovaj vid naknade gasi 2014. godine inkorporiranjem u porez na imovinu, ne umanjuje značaj preduzetih aktivnosti na sagledavanju pravog činjeničnog stanja i pokušaja da se iznos predmetne naknade svede do razumnih granica.
Da li je tačno da je RB „Kolubara” jedino privredno društvo u EPS-u koje nije imalo službu koja se bavila imovinom preduzeća?
Mislim da je tačno. RB ”Kolubara” raspolaže sa imovinom velike vrednosti i staranje o istoj se ne može prepustiti komisijama ili timovima. Ne sumnjam u stručnost i kompetentnost članova komisija , naprotiv, ali svi oni imaju i svoje redovne zadatke u okviru radnog mesta na koja su raspoređeni i izvršenje istih bi moglo trpeti zbog dodatnog angažovanja. Iz navedenih razloga, direktor je, odmah po upoznavanju sa iznetim problemom, po hitnom postupku u okviru Sektoru za pravne poslove formirao posebnu službu za imovinu koju će činiti stručnjaci različitih profila od pravnika, ekonomista, inženjera do geodeta.Zvaničan početak rada Službe se očekuje krajem marta.
Kakve se aktivnosti predu zimaju da bi se rešili sporovi naknade smenskog rada u RB „Kolubara”?
Radi se o izuzetno osetljivom i složenom pitanju koje u sebi sadrži ne samo pravne elemente već i druge aspekte. Naime, već nekoliko godina unazad, zaposleni u RB”Kolubara” ostvaruju pravo na uvećanu naknadu po osnovu smenskog rada preko suda. Da li je isplata uvećane naknade opravdana ili ne i da li je rad u smeni vrednovan u osnovnoj zaradi, u ovom trenutku je bez značaja, imajući u vidu broj od 8.945 tužilaca i 4.952 usvojena tužbena zahteva, te isplaćeni iznos po pravosnažnim presudama od blizu 3,3 milijarde dinara.
S obzirom da je važnost kole ktivnog ugovora produžena bez izmena u oblasti naknade po osnovu smenskog rada, neophodno je preduzeti određene mere u cilju smanjenja troškova RB „Kolubare”. To bi prevashodno morala biti nova organizacija rada, odnosno preispitivanje broja zaposlenih koji su trenutno angažo vani kao smenski radnici i potreban broj radnika u smeni a potom pristu panja mirnom rešavanju nastalih problema oko plaćanja uvećane naknade za smenski rad posredstvom posebne komisije i zaključivanjem vansudskih poravnanja i to ne sa mo u vezi potraživanja po osnovu smenskog rada, već i drugih po traživanja iz radnog odnosa.
Kada će biti vidljivi rezultati vaših mera koje sada preduzimate a čiji je cilj da se transformiše i unapredi poslovanje RB „Kolubara”?
Poznato je da naši poslovi imaju odloženo dejstvo i određeni rezultati biće vidljivi tek za nekoliko meseci ili na duži period. Kada se budemo uverili da naša akta imaju pozitivno dejstvo na poslovanje „Kolubare” znaćemo da smo uspeli.
U „Kolubari” moramo da stvorimo uslove da afirmišemo pravnu struku, povećamo nivo stručnosti i odgovornosti za posao koji obavljamo. Imamo dosta vrsnih stručnjaka, posebno mladih pravnika, ali u promene ne možemo ići samostalno bez ukupnog sagledavanja proizvodnje, ekonomije, ekologije, eksproprijacije, javnih nabavki – jer sve što se radi mora biti pravno utemeljeno, u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima i našim internim aktima – rekla je naša sagovornica Olivera Ninković, koja je u trenutku dok je sa nama razgovarala u više navrata obavljala konsultacije sa Direkcijom EPSa za pravne i opšte poslove.
Izvor KOLUBARA
