Sektor vetroenergije u Srbiji je odlučno izašao iz rane faze razvoja. Do prvog kvartala 2026. godine, zemlja se više ne definiše kroz nekoliko subvencionisanih projekata, već kroz rastući portfelj operativnih kapaciteta i višegigavatni razvojni pipeline koji počinje da menja ekonomiju čitavog elektroenergetskog sistema. Ova tranzicija je suptilna, ali ključna: vetroparkovi u Srbiji prelaze sa modela stabilnih infrastrukturnih ulaganja ka tržišno izloženim energetskim platformama, gde vrednost više ne zavisi samo od vetra, već i od fleksibilnosti, pristupa mreži i trgovačke strategije.
Postojeći portfelj — predvođen projektima kao što su Čibuk 1 (158 MW), Kovačica (104 MW), Alibunar (~42 MW) i drugi — obezbedio je stabilnu proizvodnju kroz feed-in tarife, sa ukupnim kapacitetom vetra u Srbiji od oko 800–900 MW. Ovi projekti razvijeni su u predvidivom regulatornom okruženju, uz dugoročne ugovore i konzervativne finansijske strukture. Kao rezultat, funkcionisali su kao niskorizična ulaganja, sa EBITDA maržama od 80–90% i prinosima na kapital od 9–12% IRR.
Međutim, početkom 2026. godine, finansijska logika ovih projekata se menja. Srpski elektroenergetski sistem se sve više integriše u regionalno tržište SEE, gde cene često dostižu 90–120 €/MWh, a volatilnost sve više zavisi od promenljivosti obnovljivih izvora, a manje od troškova goriva.
Ova promena uvodi novu dimenziju performansi vetroparkova. Prihodi više ne zavise samo od fiksnih tarifa, već sve više od:
- tržišnih cena (capture price)
- rizika od ograničenja proizvodnje (curtailment)
- troškova balansiranja sistema
Rezultat je prelazak ka hibridnim modelima prihoda, gde se subvencije kombinuju sa tržišnom izloženošću.
Prva generacija projekata: Stabilni prihodi uz rastući tržišni uticaj
Osnovni portfelj vetroelektrana u Srbiji ostaje finansijski stabilan. Projekti poput Čibuka i Kovačice rade sa faktorom iskorišćenja od 30–35%, proizvodeći ukupno 400–500 GWh godišnje. Prihodi po projektu kreću se između 20 i 30 miliona evra, uz visoke EBITDA marže.
Struktura finansiranja ostaje standardna:
- zaduženost: 60–75%
- rok otplate: 12–15 godina
- DSCR: 1,4–1,8x
Ipak, ovi pokazatelji ukazuju i na rastuću osetljivost na operativne promene. Sa rastom udela obnovljivih izvora, raste potreba za upravljanjem:
- neravnotežama sistema
- tačnošću prognoze vetra
- intradnevnim cenama
Vetrolektrane više nisu pasivni proizvođači — postaju aktivni učesnici tržišta.
Razvojni pipeline: Od rasta kapaciteta ka sistemskom uticaju
Najveća promena dolazi iz obima novih projekata. Planirani kapaciteti, uključujući Čibuk 2 i projekte kod Kostolca, ukazuju na dodatnih 1–2 GW u narednim godinama.
Ovaj rast dolazi paralelno sa razvojem solarne energije, što znači da Srbija prelazi iz sistema gde su obnovljivi izvori dopuna ka sistemu gde postaju dominantni u određenim satima.
To donosi:
- priliku za veći izvoz
- rizik od kanibalizacije cena
- povećan rizik ograničenja proizvodnje
Iskustva drugih tržišta pokazuju da bez fleksibilnosti dolazi do:
- pada tržišnih cena za proizvođače
- češćih niskih ili negativnih cena
- veće zavisnosti od izvoza
Srbija još nije u toj fazi, ali se kreće ka njoj.
Hibridizacija i skladištenje: Novi sloj vrednosti
Sledeća faza razvoja je hibridizacija — kombinacija vetra, sunca i baterija.
Tipičan model uključuje:
- +20–50 MW solara
- +20–100 MWh baterija
Prednosti:
- stabilnija proizvodnja
- bolje usklađivanje sa vršnim cenama
- manji troškovi balansiranja
- veća atraktivnost za korporativne PPA ugovore
Dodavanje hibridnih komponenti može povećati IRR za 2–4 procentna poena.
Baterije su posebno važne jer omogućavaju:
- intradnevnu arbitražu
- pružanje pomoćnih usluga
- smanjenje gubitaka zbog ograničenja proizvodnje
Bez skladištenja, sistem ostaje zavisan od termoelektrana za balansiranje.
Struktura vlasništva i kapital
Sektor privlači različite investitore:
- međunarodne energetske kompanije
- infrastrukturne fondove
- regionalne developere
- privatni kapital
Prva generacija projekata bila je stabilnija i institucionalno vođena. Nova generacija je raznovrsnija, što donosi varijacije u:
- finansiranju
- upravljanju
- dugoročnoj strategiji
Za razliku od nekih regionalnih slučajeva, Srbija je izbegla veće kontroverze, što podržava poverenje investitora.
Tržišna izloženost: Ključna promena
Najvažnija promena je prelazak ka tržišnoj izloženosti (merchant model). Novi projekti uključuju:
- delimičan tržišni rizik
- korporativne PPA ugovore
- vezanost za regionalne cene
Posledice:
- veća volatilnost prihoda
- veći značaj trgovanja
- dinamičnija procena vrednosti projekata
Ali i veći potencijal zarade u uslovima visokih cena.
Ograničenja sistema: mreža i balansiranje
Sa rastom kapaciteta, pojavljuju se problemi:
- ograničenja prenosne mreže
- povećan rizik ograničenja proizvodnje
- veći troškovi balansiranja
Rešenja uključuju:
- jačanje mreže
- razvoj skladištenja
- regionalnu integraciju
Perspektiva 2026–2030
U osnovnom scenariju, kapacitet raste na 1,5–2 GW, uz umerene izazove.
U pozitivnom scenariju, Srbija postaje regionalni izvoznik energije, sa IRR od 12–15% za optimizovane projekte.
U negativnom scenariju, nedostatak fleksibilnosti dovodi do pada prihoda i većeg oslanjanja na termoelektrane.
Tržište u tranziciji: Od kapaciteta ka kompleksnosti
Sektor vetra u Srbiji više nije samo pitanje instalirane snage. Ulazi u fazu gde kompleksnost sistema, tržišna integracija i finansijski modeli određuju vrednost.
Postojeći projekti ostaju stabilni, ali budući prinosi zavise od prilagođavanja novim uslovima.
Novi projekti će se ocenjivati ne samo po vetru, već i po sposobnosti integracije:
- skladištenja
- solara
- trgovine
- mrežne infrastrukture
Srbija prati put razvijenijih evropskih tržišta, ali brže. Prelazak sa subvencionisanog sistema na tržišni model odvija se ubrzano, a uspešni će biti oni koji spoje veliki obim i fleksibilnost.
Sektor vetra tako prerasta iz skupa pojedinačnih projekata u stratešku energetsku platformu, koja oblikuje ne samo domaće snabdevanje već i šire tržište Jugoistočne Evrope.
