Operater grčkog-bugarskog interkonektora (IGB) potpisao je Memorandum o razumevanju (MoU) sa sistemima za prenos prirodnog gasa (TSO) iz centralne i jugoistočne Evrope. Ovaj sporazum ima za cilj uspostavljanje jedinstvenog pristupa za usklađivanje standarda kvaliteta gasa na mestima interkonekcije širom regiona.
MoU uključuje TSO-ove iz Bugarske, Grčke, Rumunije, Severne Makedonije, Hrvatske, Moldavije, Ukrajine, Slovenije i Mađarske. Ovi operateri su se zajedno obavezali na zajedničke napore u jačanju energetske sigurnosti i olakšavanju održive energetske tranzicije.
U okviru sporazuma, TSO-ovi će do 30. aprila 2025. godine sprovesti procenu kako bi analizirali uticaje harmonizacije standarda kvaliteta gasa na ugovore o interkonekciji unutar CESEC regiona. Do tog roka biće razvijen i akcioni plan koji će sadržavati potrebne korake i vremenski okvir za implementaciju jedinstvenih zahteva za kvalitet gasa.
Izvršni direktori ICGB-a, George Satlas i Teodora Georgieva, istakli su da je ova inicijativa ključna za optimizaciju postojećih infrastruktura, postizanje interoperabilnosti i omogućavanje raznovrsnih tokova gasa. Jedinstveni pristup ima za cilj poboljšanje transparentnosti za korisnike mreže i od vitalnog je značaja za podršku održivoj i pristupačnoj energetskoj tranziciji, u skladu sa vizijom EU o potpuno integrisanom unutrašnjem energetskom tržištu.
U saradnji sa Evropskom komisijom, CESEC TSO-ovi prioritizuju harmonizaciju kvaliteta gasa na mestima interkonekcije kako bi smanjili zavisnost od ruske prirodnog gasa i povećali integraciju alternativnih izvora energije, kao što su Južni gasni koridor i LNG uvozi preko Grčke. S obzirom na različite parametre kvaliteta gasa ovih novih izvora, standardizacija je od suštinskog značaja za obezbeđivanje kompatibilnosti širom gasne infrastrukture i olakšavanje nesmetanog prekograničnog trgovanja i transporta gasa.
ICGB već sarađuje sa TSO-ima u regionu na nekoliko inicijativa, uključujući Vertikalni gasni koridor. Grčko-bugarski interkonektor, koji povezuje Bugarsku sa Južnim gasnim koridorom, trenutno radi kapacitetom od 3 milijarde kubnih metara godišnje i ima potencijal da se poveća na 5 milijardi kubnih metara, čime se poboljšava energetska povezanost i sigurnost širom regiona.
Trenutno, interkonektor snabdeva otprilike 70% domaćih potreba Bugarske za prirodnim gasom i služi kao pouzdana ruta za raznovrsne snabdevanje gasom za glavna tržišta poput Moldavije i Ukrajine. U istoriji, centralna i jugoistočna Evropa su se u velikoj meri oslanjale na uvoz ruskog prirodnog gasa, koji je uticao na standarde kvaliteta širom nacionalnih mreža i mesta interkonekcije.
