Od oktobra do kraja marta EPS, Srbijagas i NIS su uvoz energenata platile 2.15 milijardi evra, a samo u prva tri meseca 2022. na energente je potrošeno 1.56 milijardi evra. Kako je za Danas izjavio Milun Babić, redovni član Akademije inženjerskih nauka, za te pare je mogao da se izgradi jedan veliki vetropark ili solarna elektrana, ili da se novac uloži u druge zelene energetske projekte i projekte energetske efikasnosti.
Povećan uvoz energenata uzrokovan je pre svega havarijama u termoelektranama EPS-a, ali i time što, kako piše Danas, domaća proizvodnja od sredine prošle godine ne može da pokrije potrošnju. Stručnjaci ocenjuju da je rukovođenje EPS-om nestručno.
„Srbija ima obavezu da usklađuje svoj energetski razvoj sa Evropskom unijom a to mogu da sprovedu samo stručni ljudi. Ranije u EPS-u nije mogao da bude postavljen direktor koji nije stručnjak, ‘odrastao’ u toj kompaniji, koji nije prošao sve faze a postavljanje ljudi koji dođu ni od kuda, vrlo je opasno i evo do čega dovodi“, prokomentarisao je Babić za Danas.
Loše upravljanje energetskim sektorom ostavlja višestruke posledice po životnu sredinu. Pored rasta aerozagađenja do kog se pretpostavlja da je došlo zbog upotrebe loših sirovina u termoelektranama EPS-a, jedna od neposrednih posledica je i šteta koja se nanosi ekosistemima akumulacionih jezera, koja se već mesecima preterano isušuju. Kako piše Nova.rs, problema ima u Zaovinama, Zavojskom, Zlatarskom i Zvorničkom jezeru, a društvenim mrežama kruže i slike preterano niskog nivoa Vlasinskog jezera.
Da je više stručnosti i dugoročnog planiranja, umesto u uvoz novac se mogao uložiti u filtere, održavanje i obnovu sistema, obnovljive izvore energije, te već pomenutu energetsku efikasnost. Kako navodi Babić, ulaganje u energetsku efikasnost objekata doprinelo bi domaćoj privredi putem pokretanja građevinske industrije:
„Velika pažnja mora da se pokloni tome, tu su najveće uštede, najmanje ulaganja koja se najbrže vraćaju. Ministarstvo je započelo taj posao, ali su ih problemi susreli i oni su sada u delikatnoj poziciji, moraju da odgovore na sve a nema dovoljno kapitala za to“.
Kako javlja Balkan Green Energy News, Ministarstvo rudarstva i energetike je početkom meseca raspisalo konurs za dodelu 300 miliona dinara lokalnim samoupravama za mere koje će smanjiti potrošnju energije u javnim objektima, odnosno ugradnju izolacije i toplotnih pumpi, modernizaciju kotlova i javnog osvetljenja, kao i instalaciju solarnih panela i kolektora. U planu je i dodela dve milijarde dinara (17 miliona evra) domaćinstvima u 151 lokalnoj samoupravi za zamenu prozora i vrata, ugradnju izolacije, instaliranje kotlova i peći na čistija goriva, kao i postavljanje solarnih panela. Ovim projektom predviđena je energetska sanacija oko 20.000 domaćinstava, izveštava Mašina.
