Renta povećana tri puta
Prošle godine obaveze prema državi i opštinskim upravama dostigle sumu od oko 2,6 milijardi dinara. Samo na ime rente godišnje se izdvaja oko 1,1 milijardi dinara.
Proizvodnja uglja i otkrivke primarni je zadatak Rudarskog basena „Kolubara“, koji on uspešno ostvaruje, ali doći do grumena „crnog zlata“ nimalo nije jednostavno, što najbolje znaju zaposleni i poslovodstvo ovog preduzeća.Poslovni rashodi, pored troškova materijala, goriva, električne energije, amortizacije, održavanja, plata zaposlenih sadrže i brojne obaveze među kojima su i one prema državi koje se plaćaju u vidu poreza na imovinu, obaveza za građevinsko zemljište, obaveze po osnovu zaštite životne sredine, korišćenja mineralnih sirovina, vodnog doprinosa i drugih sličnih fiskalnih davanja. Ove obaveze spadaju u kategoriju troškova na koju Priverdno društvo ne može da utiče, jer se upravo radi o izdacima čiju visinu svojim odrukama uređuje Republika, a značajan deo i lokalna samouprava.Da je reč o većim svotama pokazuje podatak da u strukturi ukupnog poslovnog rashodaove obaveze čine preko 6 odsto.
U protekloj 2012. godini obaveze prema državi zabeležile su značajan rast i iznosile su oko 2,65milijardi dinara. U odnosu na 2011. godinu one su bile veće za jednu trećinu, ili za oko 34 odsto. Najveći deo ukupnih obaveza prema državi, odnosi se na rentu, odnosno na naknade za korišćenje minaralnih sirovina i iznosile supreko 1,17 milijardi dinara. Ovaj iznos rente u odnosu na 2011. godinu uvećan je za gotovo 140 odsto. Razlog za ovako drastično uvećanje leži u činjenici da je krajem 2011. godine novim Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima između ostalog,stopa rente, koja se primenjivala na prihod ostvaren od prodaje uglja, uvećala sa jedan na tri odsto, što je predstavljalo povećanje od 300 odsto. Efekti tog uvećanja su se pokazali u 2012. godini. Novim Zakonom, pored postojeće naknade za korišćenje mineralnih sirovina, uvedena je i nova stavka u vidu naknade za korišćenje nemetaličnih sirovina za dobijanje građeviskog materijala (naknada za lomljeni kamen, kvarcni pesak i građevinski šljunak). Inače pored rente, značajne sume, u iznosu od 1,1 miliona dinara, izdvajaju se i na ime naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, porez na imovinu je bio 104 miliona, dok je naknada za zagađenje životne sredine bila preko 170 miliona.
Od početka godine do avgusta, u Rudarski basen „Kolubara“ je pristiglo ukupno 73 rešenja za različite poreze, a sa onim koja će tek pristići, ukupna zaduženja će do kraja ove godine iznositi oko 2,49 milijardi dinara. S obzirom da je deo obaveza ( oko jedne milijarde) prenet iz prethodne, 2012. godine, i pored uplata od preko 1,36 milijardi do početka avgusta, očekivani ukupni dug za ukalkulisane obaveze „Kolubare“ iz 2012. i 2013. godine i dalje su preko 2,1 milijarde.
Naknada za rentu u 2013. godini biće približno ista kao i lane i prema procenama kretaće se oko 1,17 milijardi dinara.Kod plaćanja rente, deo uplate od 50 osto ide republici a drugih 50 odsto ide opštinama na čijim teritorijama se vrši ekspoloatacija uglja srazmerno količinama koje se sa tih teritorija obezbeđuju za energetski bilans EPS-a.Ima izvesnog kašnjenja u izmirivanju i ovih obaveza.Prema podacima nadležnog Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, od ukupno 1,5 milijardi koje se duguju za rentu,810 miliona je dug premaopštini Lazarevac, oko 660 miliona Lajkovcu i 47 miliona dinaraUbu.
Brojne obaveze koje Rudarski basen „Kolubara“ ima u različitim oblastima svoga delovanja, nesumljivo utiču na likvidnost ovog privrednog društva, s toga je jedan od zacrtanih ciljeva poslovanja u narednom periodu i ekonomskofinansijskakonsolidacija, s težištemnaobezbeđenjuvećegstepenalikvidnosti.
Izvor RB Kolubara
