U balkanskim zemljama ne postoje čvrste regulatorne mere koje bi transparentno delovale na formiranje cena nafte, pa tako one rastu kada se to događa u svetu, ali ne smanjuju se kad se to dogodi u ostalim državama
Balkan je pun paradoksa. Od istorije do ekonomije. Tako nijedna vest više ne može da iznenadi. Ipak, kada svi moramo da plaćamo zbog tog paradoksa, onda i nije baš svejedno. Ovaj put je Balkan jedino područje na kome cene goriva ne rastu, za razliku od ostatka sveta koji i dalje uživa u jeftinom benzinu.
Tržište se donekle može promeniti zbog krize u Siriji i najavljene američke i britanske vojne intervencije u toj zemlji, ali to je kratkotrajna promena. Pre nego što je zapadna flota krenula ka Siriji, cena nafte u Sjedinjenim Državama i Evropi stalno su padale, a neposredno pre najave intervencije bile su od 103 do 110 dolara po barelu (jedan barel = 158,9873 litra). Sredinom prošle nedelje cene nafte su porasle. U sredu je cena sirove nafte na londonskom tržištu skočila na 117 dolara, dok je na američkom tržištu terminska cena barela skočila na 111 dolara.
Ratni šok
Analitičari navode da je taj rast uvek prva reakcija trgovaca na berzama kada se sprema vojna intervencija Zapada na Bliskom istoku. U tom slučaju se očekuje da će globalne zalihe biti poremećene. Međutim, taj efekat je obično kratkotrajan jer balans najčešće uspostavlja povećana isporuka nafte iz Saudijske Arabije ili brzi prestanak sukoba, pa cene ubrzo padnu, tj. vrate se na stari nivo.
Trgovci u slučaju rata za kratko vreme zarade dosta novca. Ali u ovom slučaju efekti na tržištu nafte ne bi trebalo da budu negativni, pošto Sirija ne utiče u velikoj meri na svetsko tržište. Najosetljivije geografske tačke su naftovodi u Iraku, Saudijskoj Arabiji i podvodni kod Ormuza, između Irana i Omana.
Na berzi, naravno, vole da izazivaju paniku kako bi dodatno zaradili, pa su pustili informaciju da bi cena sirove nafte mogla da poraste na 150 dolara po barelu, ali analitičari tvrde da se to neće dogoditi. Štaviše, kada prođe taj prvi talas, čak i ako Amerika sa saveznicima napadne Siriju, cene će se vratiti u stari tok – nastaviće da padaju. Na to pre svega utiču zalihe u SAD. Takođe, cene nafte oborio je i očekivani pad tražnje zbog lošijih ekonomskih pokazatelja u Kini, kao i najava američkih zvaničnika da će ukinuti program stimulisanja ekonomskog rasta.
Skoro je izvesno da će Američka centralna banka (FED) smanjiti monetarne stimulanse za podsticanje rasta najveće svetske ekonomije. Stimulativne mere FED-a primenjuju se od početka ekonomske krize (2008. godine). Takođe, američki mediji tvrde da će FED ublažiti stimulativni program već početkom septembra, što bi moglo uzrokovati dodatno pojeftinjenje nafte i naftnih derivata.
Dobre vesti
U skorijoj budućnosti cene nafte će dodatno padati s obzirom na to da i Austrija i Iran najavljuju povećanje proizvodnje. Austrijski naftni koncern OMV će od norveškog koncerna „Statoil“ kupiti četiri naftonosna polja između obala Norveške i Velike Britanije u Severnom moru. Za to će platiti oko dve milijarde evra. Kako je planirano, iz tih izvora nafta će moći da se crpe već sledeće godine. To znači da će na tržište doći novih 40.000 barela nafte i gasa dnevno.
Posle propasti austrijskog projekta „Nabuko“, kada je planirano da nafta i gas iz predela Kavkaza budu transportovani u Evropu, Austrijanci su tražili nove izvore. Prvo su se pokušali da pregovaraju s Libijom, Tunisom i Jemenom, ali su odustali od tih planova uz objašnjenje da je riskantno ulagati u politički nestabilne države. Koncern OMV je onda rešio da se usmeri na kupovinu naftnih polja u Severnom moru.
Nove količine nafte uskoro stižu i iz Irana. Novi ministar za naftu u toj zemlji Bižan Namdar-Zangeneh, zvanično je najavio planove za podizanje proizvodnje za 70 odsto i povratak na drugo mesto po proizvodnji u OPEK, odmah iza Saudijske Arabije. Iran je dugo vremena bio drugi po veličini proizvođač nafte u OPEK, ali pao je na šesto mesto s produkcijom od 2,56 miliona barela dnevno, najviše zahvaljujući sankcijama SAD i njenih saveznika zbog spornog iranskog nuklearnog programa.
Međutim, sada se stvari polako menjaju nabolje u međunarodnoj saradnji od dolaska nove vlasti, pa je najavljeno da će se veoma brzo povećati proizvodnja sirove nafte. Nagoveštena su velika ulaganja u narednih nekoliko godina. Na čelo ministarstva za naftu došao je ministar koji je na toj funkciji bio od 1997. do 2005. godine. Domaći i strani analitičari ga poštuju jer, kako kažu, ume da razdvoji politiku od eksploatacije nafte. U svom prvom intervjuu po ponovnom preuzimanju funkcije, ministar Namdar- Zangeneh je upozorio:
„Sve one države koje su nas pretekle na svetskom tržištu moraće da se pomire s velikim povratkom Irana na globalnom nivou. Samim tim će morati da prihvate i pad cena nafte i naftnih derivata ili će morati da smanje sopstvenu produkciju.“
Jedinu realnu pretnju ceni nafte predstavlja neizvesna situacija u Nigeriji. Tamo je na delu masovna svakodnevna krađa sirove nafte, zbog čega je proizvodnja pala na 1,9 miliona barela dnevno, to jest na četvorogodišnji minimum. Procenjuje se da krađe, koje se na lokalu obavljaju uz dogovor sa korumpiranim političarima, odnose oko 150.000 barela dnevno. Ta nafta se nelegalno toči na tankere i prodaje na crnom tržištu. Procenjuje se da je Nigerija izgubila oko 10,9 milijardi dolara u periodu od 2009. do 2011. zbog krađe nafte. Međutim, malo je verovatno da to što se dešava u Nigeriji može dramatično da poremeti globalnu cenu sirove nafte.
Regionalni paradoks
Najjeftinije gorivo u Evropi je u Rusiji, gde benzin od 95 oktana košta 74,6 evro centi, a evrodizel 77,4 centa.
Balkan, na drugoj strani, uopšte ne reaguje na svetski trend smanjenja cene nafte, dok jedva čeka da se cene povećaju. Tako cene konstantno rastu kada se to dešava u svetu, ali potom se ne smanjuju kad se to dogodi u ostalim državama. To je taj čuveni paradoks Balkana.
Bezolovni benzin od 95 oktana u Bosni i Hercegovini prosečno košta 1,19 evra. U Republici Srpskoj sve vrste goriva mogu se naći za nekoliko centi jeftinije nego u drugom entitetu. Ova vrsta benzina u Makedoniji prosečno košta 1,28 evra, u Srbiji je jedan cent skuplje. Bezolovni benzin od 95 oktana u Hrvatskoj košta 1,42 evra, u Crnoj Gori je 1,38, a u Sloveniji 1,49 evra.
Evrodizel je najjeftiniji u Makedoniji gde košta 1,13 evra, a zatim u Bosni i Hercegovini sa prosekom od 1,19. Dizel u Hrvatskoj dizel košta 1,33 evra, u Crnoj Gori 1,29 evra, u Srbiji 1,31, a u Sloveniji 1,37 evra.
U većini zemalja ove cene su prosečne jer ne postoji jedinstveni cenovnik i, zavisno od trgovca ili lokacije benzinske pumpe, razlika u ceni iznosi nekoliko centi. Zavisno od entiteta, u BiH cene mogu da variraju i do pet-šest evro centi. Od maloprodajne cene goriva u Crnoj Gori 50 do 52 odsto ide državi na ime akciza i poreza.
Različite državne dažbine su i glavni razlog različitih cena u zemljama regiona. Zbog toga tržišta ne mogu da reaguju na pad cene nafte u svetu. Cene goriva u zemljama regiona visoke su zbog same strukture tržišta, ali i načina njihovog formiranja. Takođe, u zemljama Balkana ne postoje čvrste regulatorne mere koje bi transparentno delovale na formiranje cena nafte. Problem je i veliki broj neodgovornih igrača koji utiču na cene određujući se prema svojim najvećim konkurentima. Tako na kraju imamo neuređeno tržište naftom i naftnim derivatima.
Izvor Akter
