Međunarodni monetarni fond (MMF) procenio je da će u narednih 20 godina doći do usporavanje rasta proizvodnje nafte, što će taj energent učiniti sve ređom na tržštu, ali da to neće imati krupne posledice po svetsku privredu.
U prognozama kretanja svetske privrede, ekonomisti MMF su takođe predvideli da će cene nafte u doglednoj budućnosti ostati visoke, zbog čega bi vlade trebalo da rade na održivim alternativnim izvorima energije. Ukoliko trend rasta proizvodnje nafte opadne samo skromno, svetska privreda će na kraju to osetiti, ali posledice neće biti dramatične, navedeno je u izveštaju.
U analizi posledica mogućeg pada proizvodnje nafte za jedan procenat, ekonomisti MMF, naime, procenjuju da bi to smanjilo globalni privredni rast za manje od 0,25 odsto godišnje. MMF, istovremeno, upozorava da takav ograničeni uticaj ne treba uzeti za gotovo, pošto rizici vezani za investiranje u eksploataciju nafte, s jedne, i velike mogućnosti rasta svetske privrede, s druge strane, znače da će oskudica nafte biti sve ozbiljnija.
Cene nafte za 20 godina će, prema istoj prognozi, biti udvostručena.
MMF takođe procenjuje da će rast cena nafte dovesti do globalnih prilagođavanja u svetskoj privredi i uticati na tokove kapitala. U odvojenoj analizi, MMF ocenjuje da su tokovi kapitala nepostojani i da njihov obim opada. Zemlje u razvoju trebalo bi da očekuju usporenje priliva stranog kapitala kada američka centralna banka bude napustila sadašnju politiku kamatnih stopa.
Najbolji način da se zemlje odbrane od ranjivosti na tokove kretanja kapitala je da imaju jaku finansijsku kontrolu i održivu ekonomsku politiku.
MMF, takođe, nevoljno priznaje da prepreke kretanju kapitala pod određenim uslovima mogu biti opravdane, ali ističe da te kontrole treba da budu ograničene i da ne smeju biti zamena za nepopularne domaće reforme.
U izveštaju se ocenjuje da će od povezanosti raznih privreda sa onom u Sjedinjenim Američkim Državama, zavisisti njihova direktna finansijska izloženost.
Mnoge zemlje u razvoju imaju primedbe na suviše mekanu monetarnu politiku u SAD.
Neplanirani porast američkih kamatnih stopa bi za takve zemlje odmah značio pad prriliva kapitala, ravan iznosu od 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, što bi za dve godine značilo pad od dva pročenta, zaključio je MMF.
Izvor tanjug.rs
