Tržište tečnog prirodnog gasa (LNG) u Istočnom Sredozemlju ušlo je u period strukturne transformacije, jer se geopolitičke tenzije, promena globalnih tokova gasa i nova ulaganja u infrastrukturu prepliću i redefinišu način na koji gas stiže u Evropu i Jugoistočnu Evropu. Regionalni LNG sistem — koji povezuje offshore proizvodnju gasa u Izraelu i Egiptu sa uvoznim čvorištima u Grčkoj i Turskoj, uz rastuću evropsku potražnju za LNG-om — evoluirao je iz perifernog snabdevačkog koridora u strateški mehanizam balansiranja unutar šireg globalnog tržišta gasa. Interakcija između regionalnog snabdevanja, evropske uvozne potražnje i globalnih LNG tokova sve više oblikuje cene gasa, ekonomiku proizvodnje električne energije i odluke o ulaganjima u infrastrukturu širom Jugoistočne Evrope.
Nedavno eskaliranje tenzija u Persijskom zalivu dramatično je ilustrovalo ranjivost LNG tržišta na geopolitičke šokove. Nakon koordinisanog vojnog napada Sjedinjenih Država i Izraela na Iran krajem februara 2026. godine, iranski odmazdni napadi dronovima izazvali su bezbednosne zabrinutosti oko gasne infrastrukture u Kataru i LNG brodskih ruta kroz Hormuški moreuz. Katar je privremeno obustavio proizvodnju gasa iz bezbednosnih razloga, a saobraćaj LNG brodova kroz moreuz postao je neizvestan. Rezultat je bio trenutni skok globalnih cena gasa. Evropska referentna cena na holandskom TTF hubu porasla je više od 50% tokom intraday trgovanja, zatvarajući dan 39% više na 44,52 €/MWh, da bi u naredna dva dana dostigla 55,85 €/MWh, što predstavlja povećanje od 74,4% u izuzetno kratkom periodu.
Ovi skokovi cena naglašavaju stepen do kojeg su globalna LNG tržišta sada povezana i osetljiva na geopolitički rizik. Evropski gasni sistem, koji je sve više zavistan od LNG uvoza nakon smanjenja ruskih gasovodnih isporuka, posebno je osetljiv na prekide snabdevanja na Bliskom istoku. LNG pošiljke iz Katara, SAD i drugih proizvođača moraju preći duge transportne rute izložene geopolitičkim događajima i logističkim ograničenjima, što znači da poremećaji brzo mogu da se prenesu kroz globalno tržište.
Iako geopolitički šokovi dominiraju naslovima, dublja strukturna promena na LNG tržištu odvija se poslednjih nekoliko godina kako se globalna ponuda širi, a Evropa restruktuira strategiju nabavke gasa. U 2025. godini, globalna LNG proizvodnja povećana je za oko 7%, što je ekvivalentno približno 38 milijardi kubnih metara (bcm) dodatne ponude. Veći deo tog povećanja desio se u drugoj polovini godine kada je puštena nova kapacitet za ukapljivanje gasa. Glavni doprinos povećanju snabdevanja dao je Plaquemines LNG projekat u Luizijani, koji je sam učestvovao sa više od 60% rasta globalne LNG ponude tokom 2025.
Ovo proširenje ponude pomoglo je da se ublaži globalni nedostatak gasa koji je trajao početkom 2025, iako su regionalni prekidi snabdevanja i dalje uticali na balans. Ruski LNG izvoz opao je za oko 7% na godišnjem nivou, što je približno 3 bcm, delom zbog sankcija na manje terminale i održavanja većih postrojenja. Norveška je takođe imala prekide snabdevanja koji su smanjili LNG izvoz za gotovo 35%, odnosno više od 2 bcm. Ova smanjenja poklapaju se sa opadanjem isporuka gasovodnog gasa u Evropu, dodatno zaoštravajući evropsko tržište gasa.
Evropska unija restruktuira svoj gasni sistem od trenutka kada su poremećaji u ruskim gasovodnim isporukama postali evidentni. LNG se pojavljuje kao primarni alternativni izvor snabdevanja. U 2025. godini, evropski LNG uvoz povećan je za oko 30%, što predstavlja dodatnih 40 bcm uvezenog ukapljenog gasa. Ukupan LNG uvoz premašio je 175 bcm, što je najviši nivo u istoriji regiona. LNG sada predstavlja rastući deo mešavine gasa u Evropi, sa 30% u 2024. na 38% u 2025.
Sjedinjene Države postale su dominantni inkrementalni dobavljač LNG-a za Evropu. Američke isporuke LNG-a evropskom tržištu povećale su se za oko 60% tokom 2025, popunjavajući prazninu nastalu smanjenjem ruskog gasovoda. Ruski LNG izvoz u Evropu blago je pao, za oko 10%, ali je Rusija i dalje ostala drugi najveći dobavljač LNG-a na kontinentu. Uvoz ruskog LNG-a bio je koncentrisan u nekoliko evropskih tržišta, posebno u Belgiji, Francuskoj i Španiji, koja su zajedno činila više od 85% ruskog LNG uvoza u Evropu tokom godine.
Gledano unapred, očekuje se da će evropska potražnja za LNG-om nastaviti da raste. Uvoz LNG-a mogao bi premašiti 185 bcm u 2026, podstaknut većim potrebama za skladištenjem i nastavkom faze eliminacije ruskog gasovoda. Evropska unija se formalno obavezala da do novembra 2027. potpuno eliminiše uvoz ruskog gasa, što će dodatno osnažiti ulogu LNG-a u evropskoj gasnoj ravnoteži.
U ovom evoluirajućem globalnom sistemu, Istočno Sredozemlje je postalo sve važniji regionalni snabdevački i trgovinski koridor. Otkriće značajnih offshore gasnih rezervi u Izraelu, Egiptu i Kipru promenilo je energetsku sliku regiona. Ova otkrića omogućila su zemljama koje su ranije bile veliki uvoznici da postanu proizvođači sa izvozno potencijalom, istovremeno podstičući razvoj prekogranične infrastrukture koja povezuje regionalna gasna polja sa međunarodnim LNG tržištima.
Izrael je centralan u ovoj transformaciji. Gasna polja Leviathan i Tamar, smeštena u istočnom Sredozemlju, postala su stubovi energetskog sistema zemlje. Izraelska proizvodnja gasa dostigla je oko 27 bcm u 2025, iako je rast ograničen zbog održavanja i privremenih zastoja tokom regionalnih sukoba. Proizvodnja se očekuje da poraste na oko 30 bcm u 2026, kako projekti širenja Leviathana i Tamara budu aktivirani.
Značajan deo izraelskog gasa izvozi se u susedna tržišta, posebno u Egipat, preko gasovodnih veza. Ovi izvozi ključni su za egipatski gasni sistem. Tokom prvih jedanaest meseci 2025, Izrael je isporučio oko 8,4 bcm gasovodnog gasa Egiptu, pokrivajući približno 15% egipatske potražnje. Ova prekogranična trgovina odražava sve veću integraciju energetskih tržišta Istočnog Sredozemlja.
Egipat zauzima jedinstvenu poziciju jer poseduje jedine operativne LNG fabrike u Istočnom Sredozemlju. Dve glavne lokacije, Damietta i Idku, prerađuju domaći gas i gas iz Izraela, ukapljujući ga za izvoz na globalna LNG tržišta, uključujući Evropu i Aziju. Egipat tako funkcioniše kao LNG procesni hub Istočnog Sredozemlja.
Uprkos statusu LNG izvoznika, egipatska proizvodnja opada. U 2025. smanjena je za oko 15% na godišnjem nivou, što je približno 7 bcm. Kako domaća proizvodnja opada, a potražnja za električnom energijom ostaje jaka, Egipat je bio primoran da poveća LNG uvoz, koji je u 2025. dostigao oko 12,5 bcm, u poređenju sa 3 bcm u 2024. SAD su obezbedile gotovo 80% ovog uvoza, pokazujući rastuću ulogu američkog LNG-a.
Istovremeno, izvoz LNG-a iz Egipta ograničen je zbog domaće potrošnje. Procene pokazuju da je izvoz iznosio oko 1 bcm u 2024, da bi pao na približno 0,5 bcm u 2025, jer su potrebe domaće proizvodnje električne energije imale prioritet.
Kipar predstavlja potencijalnog dodatnog igrača u Istočnom Sredozemlju, iako je razvoj u ranijoj fazi. Otkrivena su gasna polja Aphrodite i Cronos, ali zemlja trenutno nema infrastrukturu za komercijalnu proizvodnju i izvoz. Planovi razvoja predviđaju transport gasa u Egipat, gde bi se ukapljivao pre izvoza. Ako se projekti realizuju, prvi izvoz kiparskog LNG-a mogao bi početi oko 2027.
Iako je proizvodnja u Istočnom Sredozemlju relativno mala u poređenju sa Katarom ili SAD, strateški značaj leži u geografskoj poziciji, na preseku Bliskog istoka i evropske potražnje — prirodni most između snabdevanja i potrošnje.
Ova strateška uloga vidljiva je u Grčkoj i Turskoj, koje brzo šire LNG infrastrukturu. Grčka je gateway za LNG u Jugoistočnu Evropu, sa terminalom Revithoussa i plutajućom FSRU jedinicom Alexandroupolis, operativnom od kraja 2024, udvostručujući kapacitet uvoza.
Dodatni LNG projekti u razvoju uključuju Dioriga Gas FSRU kod Korinta, Argo FSRU kod Volosa i predloženi Thessaloniki FSRU projekat pod Elpedisonom. Kapacitet Grčke mogao bi rasti sa 12,5 bcm na 27,5 bcm do 2030.
Širenje LNG infrastrukture omogućilo je povećanje gasa za izvoz u susedne zemlje. Uvoz regasifikovanog gasa kroz Grčku porastao je za 196% u 2025, dostigavši 8,59 TWh, u poređenju sa 2,90 TWh 2024. Turska takođe razvija kapacitete, sa ukupnom regasifikacijom preko 50 bcm godišnje, dok uvoz iznosi 13–15 bcm godišnje.
Ostale zemlje Istočnog Sredozemlja pokazuju različite nivoe angažovanja u LNG infrastrukturi: Jordan ima terminal u Aqabi, Liban razmatra FSRU projekte, dok Sirija ostaje neistražena. Kipar pokušava LNG terminal u Vasilikosu, ali projekat je zaustavljen zbog povlačenja kineskog izvođača.
Formiranje cena LNG-a u Istočnom Sredozemlju zavisi od složene kombinacije faktora: lokalni balans ponude i potražnje, ekstremni vremenski uslovi, i troškovi transporta, posebno kod američkih pošiljki. Cena američkog LNG-a vezana je za Henry Hub benchmark, sa dodatnim troškovima ukapljivanja i transporta, što može povećati trošak proizvodnje električne energije u tržištima zavisnim od gasnih elektrana.
Na kraju, tržište LNG-a u Istočnom Sredozemlju odražava interakciju globalnih i regionalnih energetskih sistema. Njegova važnost leži u pružanju dodatne fleksibilnosti snabdevanja Evropi, posebno dok kontinent smanjuje zavisnost od ruskog gasa. Budući razvoj LNG-a u regionu zavisiće od investicija u proizvodnju, izgradnju novih gasovoda i LNG infrastrukture, uz stabilne političke i regulatorne uslove. Ako se to ispuni, Istočno Sredozemlje može postati ključni segment diversifikovane gasne arhitekture Evrope, povezujući regionalnu proizvodnju gasa sa rastućom potražnjom za LNG-om i jačajući otpornost globalnog gasnog sistema.
