Kolubara, povratak na put profita

Najzad,  posle  više  godina  oscilovanja  finansijskog  klatna,  beleženja  poslovnih  gubitaka  i  neredovnog  profita koji nije bio u  saglasju  sa visokim proizvodnim rezultatima, Rudarski basen „Kolubara” je za devet meseci ostvario dobit od oko sto miliona evra. Uprkos visokim proizvodnim rezultatima ukupno poslovanje i neki od elemenata prihoda nisu relevantni ekonomskoj  moći  RB  „Kolubara”.

Ponovo  treba  istaći  da  je  za  devet meseci  otkopano  52  miliona  kubika  jalovine  i  22,4  miliona  tona uglja, što  je za 5,5 odsto više od plana. Termoelektrani „Nikola Tesla”  je isporučeno 21,2 miliona tona uglja iz čega je  proizvedeno  14.219.186  GWh  električne  energije.  Lignit iskopan  iz  Kolubarskog  basena  čini  73,3  odsto  proizvodnje struje u termosektoru i 77,2 odsto ukupne proizvodnje uglja u „Elektroprivredi Srbije”.

U posmatranom devetomesečnom periodu ostvaren je pozitivan saldo novčanog toka, tako da je gotovina na kraju obračunskog perioda iznosila 489 miliona dinara, što  je za 6,2 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Uprkos pozitivnim trendovima postoje i određene tendencije negativnih pokazatelja poslovanja koje treba prevazići na dugoročan način. Privredno društvo je imalo značajan deficit od oko 10 milijardi dinara u prošloj godini, a odnosi se na dugovanja prema EPS­u, od čega je izmireno oko tri milijarde dinara, a ostatak od sedam milijardi kratkoročnog duga prema EPS­u konvertovan je u dogoročni kredit. S duge strane i „Kolubara” ima svoja potraživanja od EPS­a, tako da će ovaj proces „prebijanja” biti nastavljen dok se ne izmire uzajamne obaveze. Kada je reč o investicijama one su bile za devet meseci oko 5,7 milijardi dinara, što predstavlja realizaciju od oko 55 odsto.

Rasprava na Skupštini RB „Kolubara” je pokazala da se mora precizno utvrditi stanje zaliha i opreme u svim magacinima, kako bi se izbegle eventualne duple nabavke i neracionalno trošenje  sve u interesu poslovanja  „Kolubare” kao celine, a ne samo pojedinih njenih delova. Poslovni iskorak u dobiti u svakom slučaju je ohrabrenje ne samo za menadžment, nego za sve zaposlene, iz prostog razloga što je rudarski gigant, iz čijeg lignita je proizvedeno 53 odsto električne energije u Srbiji, krenuo na put profitabilnosti,  sa  očekivanjima  da će  dobit  u  2011.  godini biti najveća  u poslednjoj  deceniji. Takav  trend  dobiti će omogućiti još bolju likvidnost, stabilnije poslovanje, dobrostojeće i redovne zarade zaposlenih i izmirivanje svih obaveza prema državi.

Kada  se  identifikuje finansijska  situacija  našeg  privrednog  društva  vidi  se  da  su,  prilivom  sredstava  od  uglja za  termoelektrane, industriju i široku potrošnju, kao i od drugih  prihoda,  izmirene  sve  obaveze  za  troškove  zaposlenih,  održavanje  opreme,  ostale  poslovne  i  javne  rashode  i druge obaveze po kreditima, van zaduženja za EPS.

Ekonomisti  optimistički ističu  da  je  važno što  je  dobit  ostvarena zahvaljujući rezultatima iz poslovnih odnosa u iznosu od 1,8 milijardi dinara, uprkos nepovoljnim makroekonomskim uslovima, posebno u pogledu ciljne inflacije koja  je veća od predviđanja. Stavljajući  pod  lupu  prihod  „Kolubare”  vidi  se  da  je  on iznosio  29,9  milijardi  dinara, što  je  za  4,4  odsto  iznad plana, odnosno 17 procenata više nego prošle godine.Zahvaljujući merama štednje  i  racionalizacije  u  poslovanju  tokom  godine  ostvareni  su  poslovni  rashodi  manji  od plana za 7,3 odsto, što  je izvanredan uspeh kada se zna da  je u pitanju suma od 2,1 milijarde dinara. Troškovi  poslovanja  su  niži  u  odnosu  na  plan  za  2,7 milijardi dinara, a zakup mehanizacije, što je neprekidno u fokusu  javnosti, manji  je  za  322 miliona dinara, odnosno  34 odsto od plana. Za devet meseci u RB „Kolubara”, u situaciji kada produktivnost u privredi Srbije stagnira, postignuta  je veća produktivnost  rada  za  tri  odsto,  posmatrana  kroz  odnos  ostvarenog prihoda i broja  zaposlenih.

Zanimljiv  je podatak da  je za devet meseci po zaposlenom u proseku iskopano po 2.246,5 tona uglja, do čega se dolazi kada se proizvodnja uglja podeli sa brojem zaposlenih radnika.Istovremeno je RB „Kolubara” bila dobar platiša državi, tako da su sve obaveze izmirene u iznosu od oko 130 miliona evra, ne računajući izdvajanje za zajednicu po drugim osnovama, kao i donacije i sponzorstva na lokalnom i nacionalnom nivou koje nisu beznačajne.

Da bi  se moglo  doći  do  još realnije  slike poslovanja RB „Kolubara”, bilo bi neophodno izvršiti komparaciju sa deset ostalih privrednih društava, kako bi se sagledao zajednički doprinos  elektroenergetskom  bilansu  Srbije  i  uporedili prihodi i rashodi svakog organizacionog dela EPS­a. Dramatični  događaji  u  „Kolubari”  vezani  za  osnovanu sumnju da  je došlo do velikih pljački i malverzacija, upozoravaju  da  se  neprestano  moraju  analizirati  i  kontrolisati troškovi poslovanja, nabavke i zalihe, jer u protivnom, svaka greška  se multiplikuje  i  kao  bumerang  vraća  na  privredno društvo i donosioce odluka. Bez obzira što su  još uvek sporna pitanja tzv. transfernih cena, kao i deplasirana cena električne energije, devetomesečno poslovanje pokazuje da se RB „Kolubara” finansijski oporavlja i da će proizvodnja lignita biti  u funkciji veće  dobiti, što je i logika tržišnog privređivanja.

Izvor rbkolubara