Teško je planirati proizvodnju električne energije iz vetra i sunca, jer ona zavisi od meteoroloških prilika, pa uvek postoje odstupanja od plana, što u ovom slučaju košta EPS, kaže mr Željko Marković konsultant u „Diloitu”, inače bivši direktor u EPS-u
Zvanični dopis koji su Elektroprivreda Srbije, Elektromreža i Agencija za energetiku uputili pre dva dana Zorani Mihajlović, ministarski energetike gde apeluju da bi insistiranje na brzom povećanju kapaciteta za proizvodnju električne energije pre svega iz vetra moglo da ugrozi elektroenergetski sistem Srbije, još jednom je otvorio pitanje kome se žuri da investitorima koji grade vetroparkove i postavljaju solarne panele puni džepove. I to na uštrb ne samo EPS-a i EMS-a već i svih potrošača struje koji svakog meseca preko računa plaćaju zelene kilovate, iako se na njih bar ove zime nisu ogrejali. Naprotiv.
To je potvrđeno i na nedavno održanoj otvorenoj za javnost sednici Vlade Srbije kada je direktorka EMS Jelena Matejić upozorila da smo početkom decembra imali priliku da vidimo šta znači energija iz vetra koja je padala do nule na tri megavata, do punih 50 što nam je izazvalo nužne troškove da kupujemo struju i to kada je ona najskuplja.
Kako su potvrdili u dopisu Ministarstvu energetike EPS, EMS I AERS izlaze iz radne grupe koja se bavi obnovljivim izvorima jer bi ideja o priključivanju u meri u kojoj se to predviđa dramatično ugrozila srpski elektroenergetski sistem, i to ne samo finansijski, već bi ga dovela i u rizik od totalnog raspada, takozvanog blekauta.
Upitan u čemu se to ne slažu dve strane mr Željko Marković bivši direktor u EPS za „Politiku” objašnjava da EPS i EMS u svom saopštenju naglašavaju ne slaganje sa članovima 10 i 11 Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Naime, svaka balansna grupa (balansno odgovorna strana) dužna je da unapred dostavi svoje planove u smislu proizvodnje i potrošnje električne energije, i da se tih planova pridržava, i to se naziva balansnom odgovornošću. Ukoliko se balansna grupa ne pridržava tih planova, odnosno ukoliko u sistem ne isporučuje ili ne preuzima iz sistema struju kako je prijavljeno planom, operater sistema to jest EMS vodi računa o balansu proizvodnje i potrošnje, pa ta odstupanja od plana nadoknađuje, a troškove koje zbog toga ima, naplaćuje od balansno odgovorne strane.
– Zakonom je propisano da garantovani snabdevač, odnosno EPS, preuzima balansnu odgovornost za proizvođače energije iz obnovljivih izvora, pa u tom slučaju snosi troškove, ukoliko ti proizvođači ne proizvode struju u skladu sa planom. Sa druge strane, jako je teško planirati proizvodnju iz vetra i sunca, jer ona zavisi od meteoroloških prilika, pa uvek postoje odstupanja od plana, što u ovom slučaju košta EPS. Naravno, imajući u vidu da je EPS državno preduzeće, država je u cilju podsticanja proizvodnje iz obnovljivih izvora energije svesno, kao meru podsticaja, kroz zakon utvrdila balansnu odgovornost EPS-u – naglašava naš sagovornik.
Takođe, dodaje, kao meru podsticaja, država je utvrdila i prioritet preuzimanja energije koja se proizvodi iz obnovljivih izvora, pa to znači da u određenim situacijama, kada nema plasmana struje, EPS mora da smanjuje sopstvenu proizvodnju, dajući prednost proizvodnji iz obnovljivih izvora energije (OIE). Dakle, sa navedenim zakonskim rešenjima, koja su usvojena kroz zakonsku regulativu, EPS i EMS se ne slažu, a AERS ih u svom saopštenju podržava.
Upitan da li išta od tih zahteva ima veze sa povećanjem iznosa koje građani plaćaju za OIE i da li bi se oni sa predlogom MRE povećali, odgovara da se taksa za OIE koju građani plaćaju odnosi na rad do sada izgrađenih elektrana koje su u sistemu podsticaja. Prihodom od te takse plaćaju se fidin tarife, odnosno ugovorene cene otkupa električne energije od povlašćenih proizvođača. I novim Zakonom o korišćenju OIE predviđeni su sistemi podsticaja kroz fidin tarife, ali samo za elektrane manjih snaga, dok je za elektrane većih snaga uveden novi način podsticaja, kroz tržišne premije. Ovaj način podsticaja je višestruko povoljniji za građane u pogledu takse za OIE u odnosu na fidin tarife. Jer za razliku od sistema fidin tarife, gde se otkupljuje svaki proizvedeni kilovat-čas od povlašćenog proizvođača po utvrđenoj ceni, povlašćeni proizvođač kroz sistem tržišne premije prodaje struju na slobodnom tržištu, a država mu nadoknađuje samo razliku u ceni između prodate i cene koja je određena na licitaciji, kada se taj proizvođač prijavljivao za dobijanje podsticaja.
Takođe, ugovor koji povlašćeni proizvođač ima sa državom je dvosmeran, odnosno, kada je cena na tržištu veća od licitirane, povlašćeni proizvođač je dužan da tu razliku u ceni plati državi.
– Da ilustrujemo, neka je povlašćeni proizvođač potpisao ugovor sa državom na garantovanu (licitiranu) cenu od 50 evra za megavat-čas. Ako je cena na tržištu 40 evra država je dužna da mu nadoknadi 10 evra za megavat-sat za svaki proizvedeni i prodati megavat-sat, a ako je cena na tržištu 60 evra za megavat-čas, onda je on dužan da državi uplati 10 evra za svaki prodati megavat-sat. Iz ovog se jasno vidi da potencijalne obaveze koje država ima prema povlašćenom proizvođaču, u zavisnosti od cena na tržištu, mogu biti višestruko manje u odnosu na sistem sa fidin premijom, pa samim tim bi i bilo manje opterećenje za građane kroz taksu za OIE – zaključuje naš sagovornik.
Ministarstvo energetike: EPS, EMS I AERS u strahu od odgovornosti
Elektroprivredi Srbije, Elektromreža i Agenciji za enernetiku Srbije jedino ne odgovara realnost ili istina o stanju i strahovi od odgovornosti za slučaj daljeg pogoršavanja situacije. Što se EMS AD tiče, oni navode probleme integracije postrojenja velikih snaga koja energiju proizvode iz obnovljivih izvora energije, ukazujući na posledice da takva postrojenja mogu da izazovu nestabilnost u radu prenosnog sistema, izbegavajući da eksplicitno kažu da u stvari oni nisu ništa uradili kako bi stvorili uslove, odnosno da se nisu razvijali u prethodnom periodu u dovoljnoj meri kao i da nisu sposobni da u periodu koji dolazi, u potrebnoj meri izgrade prenosni sistem, poput srodnih kompanija u okruženju, a naročito u EU. Ovako iz Ministarstva energetike komentarišu za Politiku navode ova tri privredna društva koja su pre dva dana javno zatražili od ministarke odlaganje i primenu donošnja svih podzakonskih akata kojima se daju podsticaju za proizvdonju struje iz obnovljivih izvora
Prikrivana istina o stanju, poslovnim sposobnostima i raspoloživim kapacitetima pomenutih preduzeća je izašla na videlo. Oni ne žele ništa da menjaju jer sve niža produktivnost EPS, odgovara i jednima i drugima. Da je EPS izgradio sopstvene kapacitete za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije OIE, situacija u Srbiji ni blizu ne bi bila ovako kritična. Ministarstvo razume potrebe svakog menadžmenta koji je doveo do ovakvog stanja u elektroenergetskom sistemu, da sebe brani i da traži krivce gde god je to moguće. Ministarstvo navode, neće učiniti ni jedan korak, za razliku od pomenutih subjekata, koji bi na bilo koji način ugrožavao prioritetni zadatak energetske politike Srbije, a to je energetska bezbednost.
Svako razuman će shvatiti da su brojne laži izgovorene na račun ministarstva samo nevešt pokušaj zamene teza i izbegavanja odgovornosti za katastrofalne rezultate energetskih subjekata. Do izvršenja ozbiljnih promena u radu energetskih subjekata uključujući i Agenciju, ministarstvo će u skladu sa odlukama Vlade regulisati dinamiku primene propisa, ali nikako van zakonom predviđenih rokova, odnosno primena se mora usklađivati sa aktuelnom situacijom i mogućnostima energetskih subjekata, o čemu će se Vlada Srbije takođe izjašnjavati.
Upitani da li se sa donošenjem novih podzakonskih akata žuri da bi se sve spakovalo do izbora pa i ako nova ministarka energetike ne bude na ovoj funkciji u novom sastavu vlade, da ipak sve bude gotovo tim pre šo se očekuje da jedna velika američka kompanija zainteresovana za gradnju vetro parkova i solarnih panela dođe u Srbiju, iz Ministarstva odgovaraju da je reč o neistinitim i argumentima nepotkrepljenim kvalifikacijama te da samo mogu da kažu da su navodi potpuno netačni.
Izvor: politika.rs
