Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaJugoistična Evropa: Elektroenergetski...

Jugoistična Evropa: Elektroenergetski sistem 2030. godine

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Iako će se situacije znatno razlikovati od zemlje do zemlje u pogledu raspoloživosti domaćih resursa (hidroenergija, solarno zračenje, brzina vetra), očekuje se da će obnovljivi izvori energije biti „mejnstrim“ do 2030. godine u čitavoj Evropi. Scenariji dekarbonizacije pretpostavlja udeo OIE u 2030. godinu od 48% u bruto potrošnji u Evropi i 50% u Jugoistočnoj Evropi.

Godišnji miks električne energije u JIE

Najvažniju promenu u regionu predstavlja nagli pad udela proizvodnje na bazi uglja i lignita. U poređenju sa 2017. godinom, manje od polovine ukupne proizvodnje iz ovih goriva ostaće u sistemu do 2030. godine. To će biti nadoknađeno povećanjem proizvodnje obnovljivih izvora energije od 20 TWh, proizvodnje prirodnog gasa (25 TWh) i nuklarne proizvodnje (11 TWh). Region će se prebaciti sa pozicije neto izvoznika na neto uvoznu poziciju, ali godišnji opseg neto uvoza ostaće relativno mali – 6,8%.

Miks kapaciteta značajno se menja u scenariju dekarbonizacije, premeštajući se od kapaciteta zasnovanih na fosilnim gorivima prema obnovljivim kapacitetima. Promene su vođene pre svega rastom troškova ugljenika u zemljama EU i smanjenjem troškova obnovljivih tehnologija. Iako se pretpostavlja da će zemlje Zapadnog Balkana postaviti cene ugljenika tek od 2030. godine, u scenariju je u regionu Jugoistočne Evrope instalirano samo 1.500 MW novih proizvodnih kapaciteta na fosilna goriva zbog pretpostavljenog ekonomskog okruženja: povećanje cena ugljenika na drugim mestima, rast cena uglja i prirodnog gasa i pogoršavanje stope iskorišćenja fosilnih goriva.

Dugoročno, proizvodnja na bazi lignita i uglja neće biti u stanju da dostigne potrebne nivoe iskorišćenja, potrebne za pokrivanje sve većih troškova investicija i ispunjavanje viših standarda za emisije utvrđenih novim evropskim zakonodavstvom. Na nivou država, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Kosovo, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija postaće neto uvoznici električne energije usled snažnog pada generacije na bazi uglja i lignita i manjeg rast proizvodnje OIE. U međuvremenu, neto izvozne pozicije Grčke i Rumunije će se osnažiti, jer će pad proizvodnje uglja i lignita biti više nego proporacionalno kompenzovan proizvodnjom prirodnog gasa i OIE.

Uticaj OIE na konvencionalne elektrane

I u Evropi i u regionu Jugoistočne Evrope scenario za 2030. godinu pokazuje fleksibilnije korišćenje elektrana, zasnovano na povećanju broja startapova po jedinici. To je posledica manjeg korišćenja konvencionalnih elektrana zbog povećane proizvodnje promenljivih OIE i pogoršanja ekonomskih performansi postrojenja na ugalj i lignit.  Rast troškova za fosilna goriva, cene ugljenika i sve veći troškovi investicija stavljaju postrojenja na fosilna goriva na kraju „krive redosleda zasluga“, što rezultira manjim brojem radnih sati. Ovaj uticaj je dodatno pojačan rastućom proizvodnjom PV i vetra, koji imaju nulte troškove, zbog čega će „efekat redosleda zasluga“ izbaciti sve više i više postrojenja na fosilna goriva iz proizvodne baze. Iako će se broj startapova povećati, ukupni troškovi pokretanja kao udeo varijabilnih troškova proizvodnje će do 2030. iznositi samo 1% i u EU i u JIE.

U isto vreme, stepen korišćenja različitih tipova elektrana značajno će se promeniti do 2030. godine, pri čemu će se upotreba postrojenja na prirodni gas popeti na 40% sa 7,5% u 2017. godini. Očekuje se da će korišćenje postrojenja sa pogonom na lignit u Evropi i regionu Jugoistočne Evrope pasti sa 81% na oko 68%, usled pogoršanja ekonomskih performansi i smanjenog operativnog rada.

Najvažnija promena između 2017. i 2030. godine jeste da će više elektrana raditi u režimu „vršnog opterećenja“: elektrane na prirodni gas sa niskim prosečnim godišnjim stepenom korišćenja i velikim brojem pokretanja (do 35 puta godišnje). Poređenja radi, najveći broj modeliranih startapova za date jedinice u 2017. godini bio je manji od 20 u jugoistočnoj Evropi. Do 2030. godine, više od polovine jedinica na gas aktivno će učestvovati na tržištu unutar dana i balansnom tržišu. Struktura korišćenja postrojenja koja koriste ugalj, lignit i HFO-LFO takođe će se promeniti do 2030. godine – sve više će raditi u režimu „fleksibilnih usluga“. Ovo potvrđuje njihovu izmenjenu ulogu i obrazac korišćenja u budućem elektroenergetskom sistemu: u većoj meri obezbeđivaće balansiranje sistema i fleksibilne usluge i obezbeđivaće veći deo svojih prihoda na kratkoročnim tržištima električne energije, umesto od bazne energije koja se prodaje na dan unapred tržištu i tržištu fjučersa.

Ograničenja prenosne mreže i smanjenje proizvodnje OIE

Model ima mogućnost smanjenja generacije vOIE proizvođača (promenljivi OIE: PV i vetrogeneratori) ako je to neophodno za stabilnost sistema, kada se interkonektori u potpunosti koriste i ne postoje fizičke mogućnosti za izvoz viška proizvodnje. U Evropi, smanjenje proizvodnje neće biti veće od 500 GWh godišnje u 2030. godini i ostaće nula u regionu JIE. Glavni razlozi za nizak nivo smanjenja vOIE su dostupnost hidroenergetskih resursa u regionu koji mogu udovoljiti potrebama fleksibilnosti u elektroenergetskom sistemu, dostupnost interkonekcija koje nude potencijal fleksibilnosti kroz uvoz i izvoz i niska korelacija između OIE fid-in-a duž granica.

Proizvodnja PV-a je u visokoj korelaciji u regionu, sa koeficijentima korelacije koji se kreću od 87% do 100% između zemalja. To je i očekivano, jer je razlika uglavnom uzrokovana dnevnom periodičnošću sunčeve energije. Primećujemo veoma različit obrazac u proizvodnji vetra, koji olakšava integraciju vOIE sistema. U regionu JIE brzine vetra pokazuju slabu korelaciju, krećući se od 11% do 46%. Te prilično niske korelacije sugerišu da generacija vetra ne bi istovremeno dosegla vrhunac u regionu; bila bi disperzovana vremenski i po zemljama u regionu. Takođe sugeriše da bi region sledio drugačiji obrazac proizvodnje vetra od severnoevropskih zemalja, što znači da proizvodnja vetra ne bi dosegla vrhunac u isto vreme u širem regionu Evrope.

Izvor: agora-energiewende.de

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Crna Gora ima potencijal za izgradnju ofšor vetroelektrana od 2,3 GW

Nedavna studija je pokazala da Crna Gora ima potencijal za gradnju vetroelektrana na moru snage 2.300 MW. To je dva puta više od trenutnog instalisanog kapaciteta svih elektrana za proozvodnju električne energije u ovoj zemlji Potencijal je pokazala studija „Winds of Change:...

Evropa: TTF gasni fjučersi premašili 34 evra/MWh u 21. nedelji

Prema AleaSoft Energy Forecasting-u, TTF gasni fjučersi na ICE tržištu za mesec unapred, u četvrtoj nedelji maja nastavili su trend rasta cena započet u poslednjim sesijama prethodne nedelje.  U ponedeljak, 20. maja, registrovali su nedeljnu minimalnu cenu od 31,77 €/MWh, što je...

Evropa: Prosečne cene električne energije kretale su se od 25 do 96 evra/MWh u 21. nedelji

Prema AleaSoft Energy Forecasting-u, u četvrtoj nedelji maja cene na većini velikih evropskih tržišta električne energije porasle su u periodu između ponedeljka, 20. maja i petka, 24. maja. Iako su cene tokom vikenda pale, nedeljni proseci na svim analiziranim tržištima su...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!