Prema novom izveštaju Evropske komisije, Bugarska je ostvarila značajan napredak u diverzifikaciji svog energetskog miksa, ali i dalje ostaje u velikoj meri zavisna od uvoza ruske energije.
Izveštaj pokazuje da su čvrsta fosilna goriva činila 21% ukupnog energetskog snabdevanja Bugarske u 2021. godini, što je pad u odnosu na 37% iz 2010. godine. U istom periodu, udeo obnovljivih izvora energije povećan je sa 8% na 14%, udeo sirove nafte i naftnih derivata porastao je sa 22% na 27%, dok je nuklearna energija blago porasla sa 21% na 24%.
Uprkos ovim promenama, Bugarska i dalje ima jedne od najnižih cena električne energije i gasa u Evropskoj uniji. Komisija je priznala napore zemlje da ojača energetsku bezbednost kroz infrastrukturne projekte namenjene diverzifikaciji gasnih pravaca snabdevanja. Međutim, nakon isteka sporazuma o tranzitu gasa između Ukrajine i Rusije, Bugarska je postala jedina preostala ulazna tačka za ruski gas putem gasovoda ka Evropskoj uniji.
Kako bi smanjila ovu ranjivost, Komisija preporučuje proširenje podzemnog skladišta gasa Čiren na kapacitet od 1 milijardu kubnih metara, kao i veću upotrebu alternativnih pravaca poput Trans-jadranskog gasovoda (TAP) i terminala za tečni prirodni gas (LNG) u Grčkoj.
Izveštaj takođe poziva Bugarsku da ubrza tranziciju sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, kroz podsticanje razvoja obnovljivih izvora, postepeno ukidanje subvencija za elektrane i daljinsko grejanje na ugalj, te ulaganje u moderne pametne mreže. Jačanje diverzifikacije energetskih izvora i poboljšanje fleksibilnosti nacionalnog elektroenergetskog sistema prepoznati su kao ključni koraci za dugoročnu energetsku bezbednost i usklađivanje sa klimatskim ciljevima Evropske unije.
