Italija je tokom 24. nedelje ostala ključni cenovni oslonac tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi, održavajući mogućnosti za regionalnu arbitražu uprkos padu cena na većini tržišta. Prosečna cena na italijanskom tržištu za dan unapred smanjena je za 3,8%, ali je sa 123,17 €/MWh ostala znatno viša od cena u Srbiji (78,22 €/MWh), Grčkoj (91,53 €/MWh), Hrvatskoj (92,02 €/MWh), Bugarskoj (93,58 €/MWh) i Mađarskoj (98,71 €/MWh).
Visok cenovni premijum bio je podržan snažnom potrošnjom. Potrošnja električne energije u Italiji povećana je za 319,8 GWh, odnosno 6,7%, dostigavši 5,12 TWh, što predstavlja najveći apsolutni rast među analiziranim tržištima jugoistočne Evrope. Ovakav rast potrošnje direktno je doveo do veće zavisnosti od spoljnog snabdevanja. Neto uvoz električne energije porastao je za 130,9 GWh, odnosno 13,8%, dostigavši 1,08 TWh tokom nedelje.
Istovremeno je pojačana i domaća proizvodnja. Italija je zabeležila najveći rast ukupne proizvodnje iz termoelektrana u regionu, pri čemu je proizvodnja povećana za 191,1 GWh, odnosno 17,6%. U rastu su učestvovale i elektrane na ugalj i gas, što pokazuje da sam uvoz nije bio dovoljan da pokrije povećanu letnju potrošnju. Upravo ovakva struktura održava Italiju među najskupljim tržištima – visoka potrošnja, zavisnost od uvoza, potreba za fleksibilnim proizvodnim kapacitetima i osetljivost na kretanja cena gasa i LNG-a.
Sličan trend bio je prisutan i na tržištu prirodnog gasa. Italijanski LNG prilivi porasli su na 3.803,52 GWh, što predstavlja povećanje od 34,11% u odnosu na prethodnu nedelju. Ovaj oporavak dodatno potvrđuje ulogu Italije kao centra potražnje za električnom energijom i prirodnim gasom, a ne samo kao velikog uvoznika električne energije. Kada raste potrošnja električne energije u Italiji, raste i potreba za radom termoelektrana, povećava se potražnja za LNG-om i održavaju se cenovne razlike između regionalnih tržišta.
Za izvoznike električne energije sa Balkana i investitore u obnovljive izvore energije italijanski cenovni premijum ima veliki komercijalni značaj. On predstavlja tržište sa višom vrednošću za plasman viškova električne energije i povećava komercijalnu atraktivnost regionalnih projekata. Međutim, ostvarivanje te vrednosti nije zagarantovano. Dostupnost međusistemskih interkonekcija, troškovi zagušenja mreže, troškovi balansiranja i mogućnosti planiranja proizvodnje određuju da li električna energija iz tržišta sa nižim cenama može da stigne do italijanskog tržišta.
Zbog toga je uloga Italije u formiranju cena električne energije u jugoistočnoj Evropi pre svega strukturna, a ne privremena. Italija ostaje tržište koje apsorbuje regionalne viškove proizvodnje, postavlja gornju referentnu cenu u regionu i pretvara prekogranične prenosne kapacitete u značajnu finansijsku imovinu. Kako letnja potrošnja bude nastavila da raste, italijanski cenovni premijum nastaviće da oblikuje trgovačke strategije širom regiona, od Balkana do centralne Evrope.
