Industrijski kupci električne energije u SEE regionu ulaze u znatno složenije okruženje za nabavku. 25. nedelja pokazala je da prosečna proizvodnja iz obnovljivih izvora može da poraste, a da istovremeno veleprodajne cene i dalje rastu, kao i da niže cene gasa ne garantuju niže cene električne energije. Za velike potrošače, stara logika nabavke zasnovana na godišnjim količinama i fiksnim cenama više nije dovoljna.
Ključno pitanje je sada profil potrošnje (shape). Fiksni PPA ugovor može izgledati atraktivno na papiru, ali stvarna izloženost kupca zavisi od toga u kojim satima se električna energija isporučuje. Tokom 25. nedelje, proizvodnja solarne energije porasla je za 8,1%, što je poboljšalo balans u podnevnim satima, ali su večernje cene i dalje snažno rasle. Industrijski potrošači sa večernjim ili kontinuiranim opterećenjem ne bi bili u potpunosti zaštićeni kroz solarni pay-as-produced ugovor.
Ovo je posebno važno za industrije kao što su čelik, aluminijum, cement, hemijska industrija, đubriva, prehrambena industrija i data-centar tip potrošnje. Ovi kupci zahtevaju električnu energiju koja prati proizvodne procese, a ne samo godišnje sertifikate o zelenoj energiji. Kako se volatilnost cena sve više koncentriše u određenim satima, timovi za nabavku moraju da se fokusiraju na satnu alokaciju potrošnje, balansnu odgovornost, troškove odstupanja i rezervno snabdevanje.
Slučaj Srbije je posebno indikativan. SEEPEX je porastao za 9,6% na 85,73 €/MWh, dok je Srbija istovremeno prešla u blagu neto izvoznicu. Domaći fizički bilans se poboljšao, ali su cene ipak rasle zbog regionalnog tržišnog spajanja (market coupling). To znači da industrijski kupac u Srbiji ne može da pretpostavi da će lokalni uslovi proizvodnje sami po sebi odrediti cenu električne energije.
Nova generacija PPA ugovora moraće da ima precizniji komercijalni dizajn. Kupci će tražiti da li dobavljač nudi bazno opterećenje, oblikovanu isporuku (shaped), pay-as-produced ili firmiranu energiju. Takođe će biti potrebna jasna pravila za obračun odstupanja, ograničenja proizvodnje (curtailment), garancije porekla, satno merenje i zamensku energiju. Za izvoznike izložene CBAM-u, ugovor o električnoj energiji moraće da podrži i revizijski (audit-ready) dokazni lanac vezan za potrošnju energije u proizvodnji.
Ovo otvara značajnu priliku za snabdevače. Oni koji mogu da kombinuju obnovljivu proizvodnju, baterijsko skladištenje, balansne usluge i verifikovanu isporuku moći će da ponude proizvod više vrednosti. Tržište se pomera od generičke „zelene“ energije ka strukturisanim energetskim rešenjima.
25. nedelja je pokazala da nabavka električne energije postaje funkcija upravljanja rizikom, a ne samo klasična kupovina energije. Industrijski kupci koji se na vreme prilagode smanjiće volatilnost, ojačati izvozni kredibilitet i poboljšati bankabilnost dugoročnog proizvodnog planiranja.
