Kao i mnogo toga u Srbiji i projekat izbora strateškog partnera za eksploataciju i preradu uljnih škriljaca moraće da čeka novu vladu Srbije.
U odlazećoj vladi Srbije, koja je raspisala tender za izbor konsultanta za pronalaženje strateškog partnera rešili su da ovu odluku ostave svojim naslednicima. Nova vlada treba i da donese / usvoji strategiju o korišćenju uljnih škriljaca.
Strategija se neće donositi „u prazno“ jer, završen je elaborat koji potvrđuje procene da se u Aleksincu nalazi 400 miliona tona overenih rezervi uljnih škriljaca.
„To će biti hrabra odluka. Treba izabrati strategiju koja će nam omogućiti da se već u ovoj deceniji počne sa korišćenjem najbolje tehnologije za proizvodnju nafte iz aleksinačkih uljnih škriljaca,“ kaže Zlatko Dragosavljević, državni sekretar za rudarstvo u tehničkoj vladi Srbije.
Kao čovek koji je bio jedan od inicijatora za aktiviranje projekta istraživanja, eksploatacije i prerade naftnih škriljaca Dragosavljević ističe da je interes Srbije da se sa realizaicjom krenešto pre. Sada je ostavljen prostor da se nastavi sa detaljnim geološkim istraživanjima.
Dragosavljević za Balkanmagazin kaže da je njegov predlog i sada već bivšoj i budućoj vladi Srbije da se za strateškog partnera izabere najbolja tehnologija koja postoji u svetu.
„Ta tehnologija mora da zadovoljava sve ekološke standade EU. Moramo, takođe, odrediti jasnu poziciju i dugoročne interese Srbije. Najbolje bi bilo da Srbija, odnosno, Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju Resavica, koje ima eksploataciona prava, bude većinski vlasnik u firmi koju ćemo napraviti sa strateškim partnerom, kaže Dragosavljević napominjući da bi „Srbija, kao vlasnik resursa, u tu buduću firmu unela pravo na eksploataciju škriljaca a u svakom slučaju bi trebala da zadrži zlatnu akciju“.
Do sada su svoju zainteresovanost da se bave uljnim škriljcima u srbiji zvanično, potpisujući pismo o namerama, potvrdili Naftna industrija Srbije AD, estonska Esti Energija i dva investiciona fonda.
Komentarišući da će se, kad se krene u izbor strateškog partnera, videti ko je ozbiljno zainteresovan Dragosavljevič kaže da bi za prvu fazu eksploatacije i prerade pet miliona tona škriljaca godišnje trebalo investirati oko milijardu evra. Ova proizvodnja dala bi oko 600.000 tona sirove nafte (oko četiri miliona barela).
Za ovo nam treba strateški partner koji će doneti najbolju tehnologiju i biti spreman da ulaže u postrojenja za eksploataciju i preradu, ali i da poštuje sve ekološke principe koje propisuje EU, jer ekstrakcija nafte iz škriljaca je prljava tehnologija.
Poznato je da tehnologiju za škriljce poseduju Estonci, Brazlici, Kinezi, ova sirovina eksploatiše se u još nekim zemljama, Kanadi, na primer, a iz Rusije podsećaju da su oni ovom tehnologijom ovladali još 60-ih godina prošlog veka, dakle, kada je Estonija bila u sastavu Sovjetskog Saveza.
Ruska tehnologija prerade uljnih škriljaca pomoću pirolize čvrstih goriva velikih brzina zasnovana je na Galoter procesu. Izvori Balkanmagazina navode da je ova tehnologija je vrlo efikasna, jer pretvara čak 91 odsto potencijalne toplote od uljnih škriljaca u koristan (utrživ) proizvod, dok ostale tehnologije ne postižu više od 60 procenata. Postrojenja za preradu uljnih škriljaca koja funkcionišu po principu ove tehnologije, prerađuju čitavu količinu izvađenih škriljaca, dok gasno-generišuće tehnologije koriste približno 30 odsto izvađenih uljnih škriljaca.
Dragosavljević ne želi da licitira čija je tehnologija bolja.
„Ovo je strateški projekat. Nema prostora za improvizaciju,“ kaže ovaj rudarski stručnjak naglašavajući da se Srbija ne mora odlučiti ni samo za jednog strateškog partnera ni samo za jednu tehnologiju jer, kako kaže, „sa potvrđenim rezervama od 400 miliona tona škriljaca i preradom koja bi u drugoj fazi dostigla 10 miliona tona škriljaca bio bi to posao za narednih 30 godina, u kome bi se dobijalo milion do 1,2 milina tona nafte“.
U Srbiji, da podsetimo, prema procenama ima oko dve milijarde tona uljnih škriljaca. Za njih se znalo i ranije ali, zbog jeftine nafte nije bilo interesa za njihovu eksploataciju. Sada, kad je nafta premašila cenu od 100 dolara za barel škriljci su sve primamljiviji resurs.
