Plan vlade u Zagrebu za kontrolu cena energije podrazumeva posezanje za prihodima od prodaje emisijskih jedinica putem ETS sistema. Reč je ušteđenim tonama ugljen-dioksida kojima se trguje na otvorenom tržištu EU, a kupci su finansijske institucije i kompanije koje „kupuju“ pravo na zagađenje.
Naime, Hrvatska je u javne kosnultacije pustila izmene plana za korišćenja finansijskih sredstava dobijenih od prodaje emisijskih jedinica putem aukcija u zemlji u periodu 2021-2025. Pošto je cena CO2 rapidno rasla, raste i potencijalna dobit.
Početkom 2020. cena ETS dozvola bila je oko 25 evra po toni, a danas iznosi 80-90 evra po toni. Prihod će se koristiti, između ostalog, za kontrolu cena energije kroz kratkotrajne podrške i druge mere, u skladu sa smernicama Evropske komisije.
Prihodi u tom periodu projektovani su na 4,72 milijarde kuna (622,8 miliona evra), uz procenu da će prosečna korigovana cena na primarnoj aukciji i iznositi 77 evra po EUA (EU Allowance) za ovu godinu i 60 evra po EUA za period od 2023. do 2025. Planiranom prihodu dodat je neutrošen iznos koji je preostao od aukcija sprovedenih do 2020. godine od oko 90 miliona evra. U skladu sa tim, na raspolaganju je iznos od 4,67 milijardi kuna (616 miliona evra).
Od toga, 73% ili 455 miliona evra će se potrošiti na niskougljeničnu energetsku tranziciju. Takođe, novac će se raspodeliti u neenergetski sektor, upravljanje otpadom, prilagodođavanje klimatskim promenama, kao i u istraživanje, razvoj i prekogranične projekte.
Planom se takođe predviđa sufinansiranje cene energenata za potrošače u riziku od energetskog siromaštvo zbog rasta cene energenata.
Izvor: energetika-net.com
