Grčka je postigla značajan miljenik, zauzevši drugo mesto u svetu po proizvodnji električne energije iz fotonaponskih sistema, prema najnovijem godišnjem izveštaju klimatskog think tank-a Ember. U 2023. godini, fotonaponi su doprineli sa 19% električne energije Grčke, odmah nakon Čilea. Izveštaj ističe jak učinak Grčke, smeštajući je na četvrto mesto u proizvodnji fotonaponske energije po glavi stanovnika sa 899 kilovat-sati godišnje, dok je Australija na prvom mestu sa 1.810 kWh, slede Holandija sa 1.208 kWh i Španija sa 949 kWh. Takođe, Grčka je smanjila svoje emisije CO2 za 57% od 2007. godine, zahvaljujući kombinaciji ekonomskih faktora, prelasku na obnovljive izvore energije i smanjenju korišćenja lignita.
Zanimljivo je da Grčka zauzima prvo mesto u svetu po proizvodnji fotonapona među zemljama sa tipičnim uslovima sunčeve svetlosti, isključujući one sa ekstremnim sunčevim zracima poput Australije i Čilea. Međutim, Helenska asocijacija proizvođača fotonaponske energije (SPEF) kritikovala je revidirani Nacionalni energetski i klimatski plan (NECP), koji je trenutno na javnoj konsultaciji. Predsednik Stelios Loumakis pozvao je vladu da obustavi nove dozvole za fotonapone, navodeći da novi plan pokušava da prikrije problematičnu situaciju prekomernog razvoja uzrokovanu previše velikodušnim politikama licenciranja.
U pismu Ministarstvu životne sredine i energetike, SPEF je upozorila da pregrevanje solarnih tržišta može dovesti do sve većih ograničenja za investitore u narednim godinama. Trenutno, Grčka ima oko 14 GW postrojenja za obnovljive izvore električne energije u radu, dok je dodatnih 15 GW već obezbedilo uslove priključenja, a 2,4 GW ima prioritet za industrijske ugovore o kupovini energije (PPA). SPEF predviđa da bi fotonaponi mogli dostići 19 GW do 2030. godine, u poređenju sa skoro 11 GW danas, dok se ukupni instalirani kapacitet obnovljivih izvora očekuje da raste sa 21,7 GW na 34,5 GW do kraja decenije.
I pored ovih optimističnih projekcija, SPEF predviđa da bi ograničenja mogla preći 25% do 2030. godine, čak i ako se svi ciljevi skladištenja ispune prema NECP-u. Fotonaponi, koji zavise od sunčeve svetlosti tokom dana, suočavaju se sa većim rizicima od ograničenja nego druge tehnologije obnovljivih izvora. Pored toga, planirane međusobne veze sa Severnom Afrikom i Bliskim Istokom mogle bi dodatno pogoršati ove izazove uvođenjem jeftine električne energije na tržište. “Država treba da se suoči sa tehničkim realnostima, bez političkog ukrašavanja,” naglasio je Loumakis.
