Izvoz ruskog prirodnog gasa putem gasovoda u Evropu porastao je prošle nedelje na najviši nivo u poslednjih godinu dana, što ukazuje na teške izazove sa kojima se Evropska unija suočava dok nastoji da smanji svoju zavisnost od ruskog gasa. Dana 23. oktobra, Gazprom je isporučio 99 miliona kubnih metara (MMcm) gasa u Evropu, isključujući Tursku, ali uključujući druge zemlje van EU, što predstavlja najviši dnevni nivo izvoza od 18. oktobra 2023. godine, kada je isporučeno 99,3 MMcm. Ovo je najveći volumen od leta 2022. godine, kada je obustavljen protok kroz gasovod Nord Stream ka Nemačkoj, koji je bio ključni kanal za ruski gas prema Evropi.
Pre nego što je gasovod Nord Stream obustavljen, ruski izvoz u Evropu je već značajno opao zbog smanjenja kapaciteta gasovoda. Međutim, zatvaranjem važnih pravaca kao što su Nord Stream i gasovod Yamal-Europe – oba ključna za isporuku gasa u Nemačku – Gazpromov izvoz u Evropu opao je za gotovo 80% od februara 2022. godine, kada je počeo rat u Ukrajini. Uprkos tome, ove godine došlo je do značajnog preokreta, pri čemu su tokovi gasa u EU već premašili ukupne količine zabeležene 2023. godine.
Povećan izvoz u Grčku i Mađarsku
Zemlje kao što su Grčka i Mađarska zabeležile su značajan porast u uvozu ruskog gasa. Do prošle nedelje, uvoz Grčke porastao je za 20%, dok je Mađarska uvezla 8% više nego u celoj 2023. godini. Iako Gazpromov ukupni izvoz gasa u Evropu – uključujući zemlje van EU poput Moldavije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije – još uvek nije premašio nivoe iz 2023. godine, očekuje se da će to biti postignuto u narednom mesecu. Do 26. oktobra, Gazprom je isporučio oko 26,1 milijardu kubnih metara (Bcm) gasa u region, u poređenju sa oko 28,3 Bcm u celoj 2023. godini.
Ovaj oporavak Gazpromovog izvoza uglavnom se pripisuje konkurentnosti dugoročnih cena vezanih za hube, koje su postale privlačnije u trenutnim tržišnim uslovima. Ove povoljne cene predstavljaju ozbiljnu konkurenciju za uvoz LNG-a na spot tržištu, podstičući mnoge evropske kupce da povećaju svoje offtake, koji su prethodno opali u prvoj polovini 2023. godine. Razlika u cenama između Gazpromovih ugovora i globalnog spot tržišta bila je široka početkom 2023. godine, ali se značajno smanjila sredinom godine, što je dovelo do oporavka izvoza.
Povećan protok kroz Ukrajinu i TurkStream
Još jedan ključni faktor u ovom oporavku izvoza jeste održavanje visokih tokova gasa putem Ukrajine, koja snabdeva zemlje poput Slovačke, Austrije i Moldavije. U oktobru je prosečan dnevni protok putem ovog pravca bio 43,2 MMcm, što je najviši nivo od maja 2022. godine, kada je Ukrajina obustavila tranzit kroz jedan od dva ključna ulazna punkta na ruskoj granici zbog ruske vojne aktivnosti. Od tada, tokovi tranzita ostali su relativno stabilni na oko 42 MMcm dnevno, uz samo kratkoročni pad početkom 2023. godine.
Istovremeno, Gazpromovi tokovi kroz gasovod TurkStream, koji prevozi gas kroz Tursku ka Evropi, takođe su u proseku iznosili 47,9 MMcm dnevno između 1. i 26. oktobra, što je znatno iznad nominalnog kapaciteta ovog plinovoda od 43,2 MMcm dnevno. Tokovi kroz TurkStream su uglavnom upućeni u zemlje kao što su Grčka, Mađarska, Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. Iako su oktobarski izvozi bili nešto niži od vrhunskih nivoa zabeleženih u julu, koji su bili najviši od avgusta 2023. godine, ukupni tokovi i dalje ostaju robusni.
Snažan izvoz LNG-a
Pored izvoza putem plinovoda, Gazpromov izvoz LNG-a ove godine takođe je relativno snažan. Zapadne sankcije, koje se uglavnom odnose na nova postrojenja poput Arctic LNG-2, nisu pogodile postojeće velike ruske LNG objekte, što je omogućilo dalji rast izvoza. Međutim, proizvodnja u okviru projekta Arctic LNG-2 morala je biti obustavljena početkom oktobra zbog američkih sankcija, prema izvorima bliskim tom projektu.
Zaključak
Uprkos oštrom padu ruskog izvoza gasa u Evropu od početka rata u Ukrajini, Gazpromov izvoz putem plinovoda na putu je da premaši nivoe iz 2023. godine, zahvaljujući konkurentnim cenama i snažnoj potražnji u određenim zemljama EU i van EU. Kako evropske zemlje prilagođavaju svoje energetske strategije i Rusija prilagođava svoj izvoz, Gazpromovi tokovi gasa, kako putem plinovoda, tako i LNG-a, i dalje će biti ključni faktor u energetskoj situaciji Evrope u narednim godinama.
