Kolika je važnost širenja na okolna tržišta potvrdjuje i nova partnerstva Gasrpoma – i nemačke kompanije BASF-Wintershall.
Ruski gasni gigant Gasprom nastavlja da se širi zapadnom Evropom. Iako su mnogi mislili da će izgradnjom i početkom rada Severnog toka koji su zajednički radili s Nemačkom ruski Gasrpom „stati na loptu” on sve otvorenije pokazuje da želi što više da učestvuje u tržištu zapadne Evrope. Sledećeg meseca će početi sa isporukama gasa, direktno kroz cevovod u Baltičkom moru.
Zajedničkim poslom Gasprom dobija udeo u gasnom polju Severnog mora kojim upravlja kompanija Wintershall, a koja je u vlasništvu BASF-a, dok istovremeno Wintershall za uzvrat dobija veći udeo u Ačimovu, na gasnom polju Urendžoj u Sibiru, gde ova nemačka kompanija već ima eksploataciju gasa.
Aleksej Miler, direktor Gasproma ističe da ovo partnerstvo omogućava da se radi na tehnički vrlo složenim i ambicioznim projektima.
Evropska unija se uporno trudi da bude što manje zavisna od Gasproma, koji pokriva oko četvrtinu potražnje za gasom u Evropi. Evropska komisija, uporno istražuje poslovanje Gasprom u Evropi, odnosno da li njene ispostave krše antimonopolske propise.
Dogovor sa kompanijom BASF prati sporazum kompanije Gasprom sa drugom nemačkom kompanijom RWE, oko mogućih zajedničkih elektrana u Nemačkoj, Britaniji i u zemljama Beneluksa, kao i sporazum o zalihama prirodnog gasa.
Da gas postaje sve unosniji biznis, potvrdjuje i to što je sve veći broj kompanija koje bi da se bave istraživanjem ovog energenta budućnsoti. Tako je za nova istražvianja u Rumuniji intersovanje pokazao mađarski MOL, kanadski Sterling Risorsis i američki Ševron.
Ulaskom u ovaj novi projekat otvorene su šanse da se zalihe gasa u Rumuniji povećaju. Sigurne gasne zalihe u Rumuniji, koje bi trebalo da pokriju potrebe potrošača u narednih 15 godina, mogu biti povećane nakon što kompanije koje imaju rudarsku koncesiju iniciraju istraživanje u Crnom moru, ističe Aleksandar Patruti, predsednik nacionalne Agencije za mineralne reusrse (NAMR).
-Kada je prirodni gas u pitanju manje se oslanjamo na uvoz ali je proizvodnja u ovom sektoru u opadanju. U Crnom moru postoje veće šanse za nalaženje resursa gasa nego za naftu, dodao je Patruti.
Stvaranje jedinstvenog globalnog gasnog tržišta, kao što je slučaj sa naftom, igraće važnu ulogu u osiguravanju zaliha gasa u Rumuniji. Istovremeno, Patruti tvrdi da će se u budućnosti zalihe gasa u ovoj zemlji povećati zbog nekonvencionalnih nalazišta gasa.
U Rumuniji su, kako kaže, još ranije, procenjene nekonvencijalne zalihe gasa, a sada se čeka početak istražnih radova, sa kompanijom Ševron, da bi se te procene i potvrdile. Mađarski MOL u zapadnoj Rumuniji istražuje nekonvencionalne izvore gasa.
Tomas Holst, rumunski predstavnik američke naftne kompanije Ševron potvrdjuje da će kompanija početi sa istraživanjem nekonvencionalnih izvora gasa 2012. godine.
Predstavnici konzorcijuma Sterling Risorsis – PetroVentures – Gas Plus su saopštili da će u narednom periodu investirati od 500 miliona do milijardu dolara za istraživanje u oblastima Doina i Ana koji su deo okvira Pelikan 1 Midia u rumunskom delu Crnog mora.
Izvor bizlife.rs
