Evropska tržišta gasa naglo su porasla u martu, pri čemu su cene i tržišni sentiment bili vođeni eskalacijom geopolitičkih tenzija i obnovljenim zabrinutostima oko globalne sigurnosti LNG snabdevanja, što je postavilo okvir za kretanja na tržištima električne energije u jugoistočnoj Evropi.
Spot i terminske cene gasa snažno su porasle početkom meseca, pošto su poremećaji povezani sa sukobom na Bliskom istoku ograničili tokove LNG tranzita, naročito kroz Ormuski moreuz. Tokom prve nedelje marta, referentne cene su brzo porasle, sa prosečnih oko 31 €/MWh na 45 €/MWh, dok su TTF fjučersi za prvi naredni mesec dostigli maksimum od 56,4 €/MWh 9. marta.
Ovaj skok cena odražavao je i neposredni rizik u snabdevanju i šire preispitivanje geopolitičke izloženosti. Iako su se cene nakratko smanjile na oko 47,4 €/MWh nakon signala potencijalne deeskalacije, tržište je ostalo veoma osetljivo na politička dešavanja, što ukazuje na strukturno povišen nivo volatilnosti.
U osnovi ovog zatezanja tržišta nalazi se poremećaj LNG lanaca snabdevanja. Smanjena dostupnost katarskih količina i pojačana konkurencija za isporuke iz atlantskog basena uveli su značajan rizik premiju u evropske cene. QatarEnergy je upozorio da bi do 17% njegovog LNG izvoznog kapaciteta (oko 12,8 mtpa) moglo ostati van pogona u periodu od tri do pet godina, što dodatno pojačava zabrinutost oko srednjoročnih ograničenja ponude.
Ovo je efektivno udvostručilo evropske cene gasa u odnosu na nivoe pre konflikta u februaru, primoravajući donosioce odluka i učesnike na tržištu da preispitaju strategije snabdevanja i izloženost riziku. Situacija je dodatno komplikovana strukturnom zategnutošću usled rata između Rusije i Ukrajine, koji je već promenio tradicionalne gasovodne tokove i povećao zavisnost od LNG uvoza.
Evropski odgovori su do sada bili fragmentisani. Nekoliko zemalja uvelo je privremene mere za ublažavanje rasta cena, uključujući smanjenje akciza u Mađarskoj, Italiji i Sloveniji, dok su Hrvatska i Slovačka uvele kontrolu cena. Italija je takođe najavila ciljanu finansijsku podršku, izdvajajući 100 miliona evra za 2026. godinu za pomoć pogođenim učesnicima tržišta.
Uprkos ovim intervencijama, ne postoji koordinisan mehanizam na nivou EU, što ostavlja tržište izloženo kontinuiranoj volatilnosti i različitim nacionalnim politikama.
Gledano unapred, sezona punjenja skladišta za 2026. godinu postaje sve izazovnija. Evropa ulazi u period dopune sa nižim nivoima zaliha i većom neizvesnošću oko dostupnosti LNG-a. Istorijski, potrošnja gasa u EU tokom perioda april–oktobar iznosila je između 140–145 bcm, što se obično pokriva kombinacijom gasovodnog uvoza i LNG-a.
Održavanje ciljanih nivoa skladišta od oko 83% kapaciteta zahtevaće znatno veći uvoz LNG-a nego 2025. godine, u trenutku kada globalna konkurencija za terete raste. Svaki poremećaj u očekivanim tokovima snabdevanja može se direktno preliti u više cene i zategnutije tržišne uslove.
Snabdevanje putem gasovoda se očekuje kao relativno stabilno, pri čemu bi Norveška mogla povećati proizvodnju kako bi nadoknadila smanjene ruske isporuke. Međutim, ova stabilnost ne ublažava ključni pritisak, koji i dalje predstavlja dostupnost LNG-a. Dodatnu neizvesnost stvara i ukrajinska potražnja za uvozom gasa, koja varira u zavisnosti od oštećenja infrastrukture i ciklusa popravki.
Kao rezultat toga, evropsko tržište gasa ulazi u letnji period 2026. godine pod pojačanim pritiskom, pri čemu se formiranje cena sve više zasniva na globalnoj LNG dinamici, a ne isključivo na regionalnim fundamentalima. Kombinacija geopolitičkog rizika, ograničene fleksibilnosti snabdevanja i povećane potražnje za dopunu skladišta ukazuje na strukturno zategnuto tržište, u kojem će volatilnost verovatno opstati i u 2026–2027. zimskom ciklusu.
