Kada je Nemačka ove nedelje objavila da je obustavila proces sertifikacije novog kontroverznog ruskog gasovoda Severni tok 2, reakcija na energetskim tržištima bila je trenutna.
Evropski fjučersi za prirodni gas su u utorak završili za blizu 18% više, a u sredu su ponovo porasli. Veleprodajne cene u Velikoj Britaniji su takođe porasle. Sada se vraćaju ka rekordnom nivou zabeleženom početkom oktobra, kada su pojedine fabrike u Evropi i Ujedinjenom Kraljevstvu bile zatvorene jer su njihove operacije postale neprofitabilne.
Nemir odražava rastuću neizvesnost: kako dolazi hladnije vreme, da li će region moći da obezbedi energiju koja mu je potrebna za napajanje zgrada i kompanija i grejanje domova usred globalne borbe za gorivo?
„Tržišta su neverovatno nervozna“, rekao je Nikos Cafos, stručnjak za energetiku i geopolitiku u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu. „Nedostatak sertifikacije doprinosi toj anksioznosti.“
Odluka Nemačke da za sada ne odobri Severni tok 2 zato što je operator gasovoda smešten u Švajcarskoj izgleda kao pravna tehnikalija. Ali taj potez će odložiti datum kada se očekuje da gas počne da teče — prekretnica za koju analitičari kažu da bi mogla da ublaži nestašice energije u Evropi.
„Vremenski okvir za početak gasovoda sada izgleda duži nego što smo prvobitno očekivali“, napisali su stratezi Goldman Saksa u istraživačkoj belešci.
Oni sada predviđaju da će gas početi da teče duž gasovoda u februaru 2022. godine, mada neki analitičari misle da bi se to moglo dogoditi i kasnije. To znači da se ne može računati na povećanje ponude u narednim mesecima, u trenutku koji je već bio izazovan.
„Severni tok 2 je gasovod koji može da promeni igru snabdevanja u Evropi i preokrene skalu, tako da kašnjenja u njegovoj upotrebi znače da će trenutni teški uslovi na tržištu gasa trajati i tokom zime“, rekao je Karlos Tores Diaz, šef za tržišta gasa i električne energije u Rystad Energy.
Značaj Severnog toka 2
Evropska unija dobija oko 40% svog uvoza prirodnog gasa iz Rusije, a čak i dok prelazi na čistije izvore energije, očekuje se da će ta zavisnost ostati netaknuta.
Izgradnja Severnog toka 2 od strane Gazproma, koji je pod kontrolom ruske države, počela je 2018. godine, a završena je u septembru. Planirano je da isporučuje 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje direktno iz Rusije u Evropu.
Gasovod je oduvek bio kontroverzan jer zaobilazi Ukrajinu, zbog čega zemlje poput Sjedinjenih Država upozoravaju da će pojačati uticaj Moskve u regionu. Međutim, bilo je spekulacija da bi se proces odobravanja za početak operacija mogao ubrzati jer su cene prirodnog gasa u Evropi porasle zbog vremenskih prilika i rasta potražnje nakon ukidanja karantina.
„Iskreno govoreći, trenutno nemamo dovoljno gasa. Ne skladištimo za zimski period“, rekao je Jeremy Weir, izvršni direktor kompanije za trgovinu energijom Trafigura, na konferenciji koju je ove nedelje organizovao Financial Times. „Zbog toga postoji stvarna zabrinutost da… ako budemo imali hladnu zimu, mogli bismo imati nestašice u Evropi.“
Tsafos iz CSIS-a je rekao da nikada nije bilo jasno da li gas iz Severnog toka 2 zaista može da olakša situaciju u narednim mesecima. Ali odlaganje sertifikacije doprinosi zabrinutosti da Rusija neće prekoračiti svoje ugovorne obaveze za snabdevanje gasom Evropi u teškom trenutku, kao što su se neki nadali.
„Mi smo u okruženju sa malo većim nepoverenjem prema onome što dolazi iz Rusije ove zime“, rekao je Tsafos.
Henning Gloystein iz Eurasia Group rekao je da količinu gasa koja će ove zime doći u Evropu iz Rusije ne bi trebala pretrpeti uticaje, ali je priznao da je situacija i dalje politički teška.
„Obustavljanjem procesa odobravanja Severnog toka 2, nemački regulatori, a verovatno i nova vlada, signaliziraju da nisu voljni da pokleknu pred ruskim pritiskom za ubrzano odobrenje za gasovod“, rekao je on. „Takođe signalizira [svojim] saveznicima u Poljskoj, Briselu i Vašingtonu da Berlin nije gluv na njihovu kritiku gasovoda.“
Šta je sledeće?
Dalji razvoj događaja nanosi oblake nad evropskim izgledima u bliskoj budućnosti.
Stručnjaci, organizacije za borbu protiv siromaštva i aktivisti za zaštitu životne sredine upozorili su da milioni ljudi širom Evrope možda neće moći da priušte da greju svoje domove ove zime zbog skoka cena gasa i električne energije.
Nedavno istraživanje koje je vodio Stefan Bouzarovski, profesor na Univerzitetu u Mančesteru i predsedavajući mreže za istraživanje energetskog siromaštva Engager, pokazalo je da se čak 80 miliona domaćinstava širom Evrope već mučilo da održi svoje domove adekvatno toplim pre pandemije.
Trenutni skok cena mogao bi da pogorša stvari, iako su vlade preduzele korake da nadoknade veće troškove ili da ograniče povećanje računa.
Rystad Energy predviđa da bi odlaganja Severnog toka 2 mogla čak uticati na energetsko tržište nakon ove zime, predviđajući da bi sertifikacija sada mogla biti završena najranije oko aprila. Eurasia Group takođe smatra da operacije verovatno neće početi pre drugog kvartala 2022. godine.
To bi produžilo borbu za tečni prirodni gas, koji je trenutno izuzetno tražen.
„Evropa će možda biti prinuđena da i dalje zavisi od već skučenog tržišta tečnog prirodnog gasa, što sugeriše povećanu verovatnoću održivog okruženja visokih cena tokom većeg dela prve polovine sledeće godine ako se Evropa pojavi sa ozbiljno iscrpljenim skladištima“, navodi Rystad Energy.
Izvor: cnn.com
