Cena emisije ugljen-dioksida u EU je prošle nedelje dostigla rekordnu vrednost od preko 90 evra, uz eskalaciju cena transformacije ekonomije čistih goriva, kao što su zeleni vodonik i tehnologije dekarbonizacije.
Krediti u sistemu EU za trgovinu emisijama naglo su porasli, skoro se udvostručivši sa 50 evra krajem jula na 90,75 evra pre popuštanja. U sredu je zabeležen rekordni jednodnevni pomak cene u apsolutnom iznosu.
Kompanije koje su veliki zagađivači i koje su regulisane u okviru sistema moraju da kupe dozvole, a one im dopuštaju da emituju tonu CO2, pri čemu se broj raspoloživih dozvola vremenom smanjuje.
Bjarne Schieldrop, vodeći analitičar u Nordijskoj banci SEB, rekao je da su trocifrene cene „definitivno na dohvat ruke“ za kredite EU za CO2 i da bi cena dozvola mogla da poraste na „najmanje“ 200 evra u narednim godinama. Analitičari kažu da više cene CO2 unapređuju investicione mogućnosti za nove tehnologije, kao što su hvatanje i skladištenje CO2 (CCS) i „zeleni“ vodonik, koji se proizvodi korišćenjem obnovljive energije, poput solarne energije i vetra.
„Postoje CCS mogućnosti koje su dostupne tržištu za manje od 75 evra po toni — one su već u novcu“, rekao je Ariel Perez, partner u grupi za trgovinu Hartree Partners.
„Mislim da su vam potrebne cene koje se održavaju na ovim nivoima u periodu od najmanje dve do tri godine da biste videli prave investicije“, dodao je on.
Florijan Rotenberg, analitičar za električnu energiju i CO2 u konsultantskoj kući ICIS, rekao je da postoji „mnogo opcija za smanjenje emisija“ – tehnoloških ili operativnih načina za smanjenje emisija – koje su održive za manje od 90 evra po toni.
CCS i tehnologije vodonika će verovatno biti održive za manje od 80, odnosno 120 evra, rekao je on.
Porast cena dozvola u EU, kao i kredita prodatih u okviru paralelnog sistema u Ujedinjenom Kraljevstvu, delimično je podstaknut cenama gasa, koje su ponovo naglo porasle poslednjih nedelja. Deficit u snabdevanju gasom ohrabrio je proizvođače energije da pređu na jeftiniji, ali zagađujući ugalj, povećavajući potražnju za dozvolama.
Proizvodnja električne energije na bazi uglja u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i Velikoj Britaniji dostigla je skoro 8 TWh u novembru, što je najviši nivo od novembra 2019. godine, prema podacima kompanije Argus Media, koja prati cene robe. Te brojke ne uključuju 9,6 TWh električne energije koju Nemačka proizvodi sagorevanjem lignita, uglja lošeg kvaliteta proizvedenog u zemlji.
Poskupljenja u EU i Velikoj Britaniji takođe su podstaknuta trgovinom uoči Božića, zbog čega će, prema analitičarima, prekid između aukcija za dozvole biti duži od uobičajenog.
„To je jedan izuzetan faktor rasta“, rekao je Per Lekander, koji upravlja fondom za tranziciju čiste energije. „Ako imamo hladan period i veliku potražnju . . . Ne bih se iznenadio ako vidimo trocifrene cene.”
U međuvremenu, Nemačka bi ove godine trebalo da zatvori 4 GW nuklearnih energetskih kapaciteta, što će verovatno povećati upotrebu fosilnih goriva i potražnju za dozvolama EU, rekao je Mark Luis, šef za klimatska istraživanja u Andurand Capital-u.
„Oni moraju biti zamenjeni . . . u najboljem slučaju sa obnovljivim izvorima energije, ali verovatnije fosilnim gorivima i ugljem, a ne gasom, s obzirom na trend konverzije goriva u ovom trenutku“, rekao je on.
Sa analitičarima koji očekuju da će cene nastaviti da rastu u svetlu obećanja o neto nultoj emisiji gasova staklene bašte, koja su vlade i kompanije širom sveta objavile kako bi ograničile globalno zagrevanje, institucionalni investitori su takođe povećali interesovanje za tržište.
Konsultantska kuća za CO2 Redshaw Advisors istakla je prošle nedelje da su „call opcije“ na nivou od 80 do 100 evra — koje trgovcima daju pravo da kupuju po fiksnoj ceni — bile „ključni pokretač“ rasta cena ugljenika u EU.
Interkontinentalna berza, koja je domaćin EU ETS-a, saopštila je da od srede ima „rekordne nivoe otvorenih interesa“ u opcijama za dozvole. „Postojao je trgovinski efekat“, rekao je Lekander. „Kako cena raste, banke moraju da kupuju [kredite] da pokriju svoju izloženost.“
Dok rastuće cene CO2 čine zeleni vodonik i CCS tehnologiju prijemčivijom za ulaganje, za sada one malo čine da smanje potražnju za fosilnim gorivima. Čak i kada se uzmu u obzir rekordne cene CO2, trenutno je isplativije za kompanije da sagorevaju ugalj, fosilno gorivo koje najviše zagađuje, nego gas pri trenutnim nivoima veleprodajnog prirodnog gasa u Evropi od preko 100 evra po megavat satu.
„Na osnovu forvard krivih za gas i ugalj u 2023. biće vam potrebna cena CO2 od 105 evra po toni da bi gas bio konkurentniji od uglja“, rekao je Mark Levis, iz Andurand Capital-a. „Osnovna priča o konverziji goriva jeste da vam tržište govori da sagorevate što je moguće više uglja, ne samo danas već u naredna 24 meseca. Očigledno, to znači veću potražnju za CO2“.
Izvor: ft.com
