Kapacitet vetroenergije u Evropi povećan je za 19,1 GW u 2025. godini, pri čemu je Evropska unija (EU) doprinela sa 15,1 GW, prema najnovijoj godišnjoj proceni WindEurope. Većina novih instalacija bila je kopnenih projekata, koji čine oko 90% dodataka. Do kraja godine, ukupna evropska flota vetroturbina dostigla je 304 GW, pri čemu kopnene turbine čine 87% ukupnog kapaciteta. Samo u EU, instalirani kapacitet porastao je na 246 GW, od čega je 91% kopneni.
Uprkos demontaži gotovo 1 GW zastarelih vetroelektrana, oko 2 GW repowered projekata pušteno je u rad, čime je efektivni neto rast iznosio 18,2 GW. Ukupna proizvodnja električne energije iz vetra u EU je blago smanjena u odnosu na 2024, dostigavši 465 TWh, što je oko 10 TWh manje na godišnjem nivou, uglavnom zbog slabijih vetrovitih uslova u prvim mesecima godine. Vetar je pokrivao 19% potrošnje električne energije u EU, što je ostalo nepromenjeno u odnosu na prethodnu godinu, dok je ukupna potrošnja bila nešto ispod 2,5 PWh.
Nemačka je predvodila u novim instalacijama, dodavši približno 5,7 GW, uključujući 503 MW offshore projekata, čime je ukupan operativni kapacitet porastao na 77,7 GW do kraja 2025. Španija je sledila sa 33,2 GW, potpuno kopnenih, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo dostiglo 32,9 GW, polovina kapaciteta offshore. Francuska, Švedska i Turska takođe spadaju među vodeća evropska tržišta vetroenergije. Zajedno, ove šest država čine oko dve trećine ukupnog instaliranog kapaciteta vetra u Evropi.
Razvoj offshore vetroenergije usporio je, sa samo 1,96 GW povezanih na mrežu u 2025, što je najniži godišnji dodatak od 2016., uglavnom zbog kašnjenja u izgradnji. Samo UK, Nemačka i Francuska proširile su svoje offshore flote tokom godine, dok se očekuje povratak rasta u 2026.
U Jugoistočnoj Evropi, Turska je ostvarila jedan od najjačih rezultata, puštajući u rad 2,1 GW novih kopnenih kapaciteta, čime je ukupan kapacitet dostigao 15,9 GW do kraja 2025. WindEurope procenjuje da bi Turska mogla dodati još 10,9 GW do 2030, potencijalno premašivši 26 GW kopnenih kapaciteta. Grčka je dodala 340 MW, dostigavši 5,7 GW, Rumunija 330 MW na 3,5 GW, dok je Srbija dodala 199 MW, dostižući 807 MW. Kada je reč o udelu vetra u potrošnji električne energije, Grčka prednjači sa 21%, zatim Hrvatska sa 17%, dok Turska i Rumunija svaka pokrivaju oko 11% svojih potreba.
Pogled unapred pokazuje da WindEurope očekuje dodatnih 151 GW instalacija do 2030, čime bi ukupan kapacitet dostigao oko 439 GW, pri čemu se 77% projekata predviđa kao kopneni. Za EU posebno, prognozira se 112 GW novih instalacija, što bi ukupni kapacitet povećalo na oko 343 GW, što je ispod zvaničnog cilja od 425 GW. Samo ove godine, očekuje se dodatak od 19 GW u EU, dok bi cela Evropa mogla videti 25 GW novih kapaciteta.
Repowering će igrati sve važniju ulogu, jer se do 2030. očekuje povlačenje 16 GW postojećih farmi. Otprilike polovina tog kapaciteta biće zamenjena sa 17 GW modernizovanih projekata, dok će 8 GW biti trajno demontirano. Modernizacija obično utrostručuje proizvodnju električne energije, dok smanjuje broj turbina za oko trećinu.
